За злато, сребро, драгуље, ручне сатове и парфеме за осам мјесеци ове године у БиХ је искеширано више од 33 милиона марака, што, према ријечима економиста, само потврђује чињеницу да за поједине нема кризе, јер не би била увожена роба да за њу нема купаца.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја августа БиХ је увезла племените метале у вриједности од 17,4 милиона марака, од чега се на злато односи 1,4 милиона марака, на драгуље скоро пет милиона, а на ломљено злато нешто више од десет милиона марака. У УИО наводе за “Глас Српске” да је за осам мјесеци БиХ увезла ручних и џепних сатова у вриједности од 5,3 милиона марака, те парфеме тешке више од десет милиона КМ.
Економисти истичу да ови подаци показују да је очигледно да за поједине нема кризе ни у вријеме пандемије вируса корона која у БиХ траје већ седам мјесеци.
– Евидентно је веома значајно раслојавање становништва између изузетно богатих и “обичних” грађана који једва састављају крај с крајем. Они који су дошли до новца без много муке бахате се и показују колико су “способнији” у односу на ове друге купујући луксузне сатове, накит и парфеме, посебно у вријеме кризе када многи остају без посла – сматра економиста Зоран Павловић.
Да је раслојавање међу становништвом велико, потврђују и заштитници права потрошача у Српској.
– Очигледно је да постоје грађани који себи могу да приуште разне луксузне ствари и у вријеме ове кризе, док су на другој страни они који једва преживљавају и за које је потрошачка корпа мисаона именица – рекао је предсједник Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић.
Он је додао да ови подаци забрињавају управо због чињенице што многи становници од удружења потрошача траже помоћ и подршку јер нису у могућности да измирују комуналне обавезе.
– Поједини од комисија у комуналним предузећима траже да им се репрограмира дуг од 50 или 100 марака. На другој страни имамо оне који и неколико пута веће износе дају за скупе сатове и накит – рекао је Василић.
Вриједност увезених племенитих метала по годинама
20,61 милион КМ – 2019.
11,28 милиона КМ – 2018.
10,08 милиона КМ – 2017.
Вриједност увезених сатова по годинама
12,06 милиона КМ – 2019.
9,9 милиона КМ – 2018.
8,77 милиона КМ – 2017.
