Тројац Бећировић, Комшић и Лагумџија наставили су путшествије по Њујорку како би излобирали да се у Генералној скупштини Уједињених нација усвоји Резолуција о Сребреници. Понављају да није усмјерена ни против кога, да немају намјеру да етикетирају Српску и Србе као геноцидне, него да настоје да допринесу бољем суживоту у БиХ. А кад је већ у Њујорку, Комшић је искористио прилику да присуствује обиљежавању годишњице оснивања тзв. Армије БиХ. Ваљда зарад мира. Али ништа необично за поменути тројац и њихове спонзоре. 29 година након дешавања у Сребреници и околним мјестима, настављају са својим прљавим насртајима на Републику Српску и српски народ, поручује предсједник Српске Милорад Додик.
– Хоће да нас обиљеже за сва времена, и нас и наше претке и наше потомке да смо још и ‘геноцидни’, хоће да нам укину Републику Српску и остваре свој сан о муслиманској БиХ. Да није жалосно и трагично било би смијешно да Њемачка која је починила геноцид, данас пише резолуцију да је српски народ геноцидан. Не пере се љага са свог имена пребацујући је на друге. Истина је само једна, а српски народ је увијек био на страни истине и правде, и тако ће и остати – истиче Додик.
Народни скуп „Српска те зове“ са којег је одат пијетет свим страдалима, а који је засметао политичком Сарајеву, показао је суштину. Директор Центра за друштвено-политичка истраживања Душан Павловић каже да је најављена резолуција у Генералној скупштини УН једностран политички акт, са циљем политичког Сарајева и представника колективног Запада, да кроз резолуцију оперу руке од злочина које су они починили.
– И одједном је сад то геноцид, али ништа друго није геноцид. Ни оно што се десило у Африци, Сјеверној и Јужној Америци, ни у Азији. Није геноцид оно што се десило током НДХ над Србима итд. али сад је то геноцид. Имамо константно негирање злочина над Србима и у Другом свјетском рату, геноцида над Србима и деведесетих – истиче Павловић.
Српски страдалнички народ, нападнут је злоупотребом институција БиХ и злоупотребом механизма доношења одлука у спољној политици, а све с циљем наметања етикете „геноцида“, порука је академске заједнице.
– То у овом случају је на неки начин и вјероватно искориштено у неке дневнополитичке сврхе. Нажалост те дневнополитичке сврхе могу да оставе трајне посљедице. На крају крајева то ће се све видјети кад то гласање прође – наводи професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја.
Професор међународног јавног права на Универзитету у Крагујевцу Драган Дакић наводи да догађај у Сребреници никако не може да поприми и понесе универзалну симболику једног злочина, зато што је и он сам са моралног аспекта оспорив управо кроз призму важећих аката који су усвојени у систему Уједињених нација.
Да злочин у Сребреници, који нико не спори, не одговара дефиницији геноцида у више наврата упозоравао је и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф, истучићи да се оптужбе за геноцид користе као политичко оруђе. Са Зурофом је сагласан и Ричард Гренел, бивши изасланик Бијеле куће за дијалог Београда и Приштине и блиски сарадник бившег америчког предсједника Доналда Трампа.
– Нијемци гурају резолуцију УН да означи геноцид 29 година након догађаја. Не би требало све ратне злочине означити као геноцид јер се тиме слаби оно што је њемачка Влада урадила 1941. године. Држите политику подаље од овог осјетљивог, али важног етикетирања – наводи Гренел.
Уз стална негирања српских жртава која слушамо из Федерације и позивање на одговорност и суочавање са прошлошћу, представници политичког Сарајева одбијају да прихвате позив из Српске , који је упућен и прије два дана са окупљања у Бањалуци, да се ода почаст свим жртвама. Када је предсједник Србије дошао у Поточаре да ода пијетет жртвама, знамо како је завршило.
