Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула напомиње да је ћирилица названа по Светом Ћирилу, те да имати писмо које носи име светитеља много говори о томе одакле произлазе култура, писменост, књижевност и све што је на ћирилици написано.
Бартула наводи да је ћирилица најдуготрајније и најраспрострањеније писмо у БиХ.
„Живимо у времену гдје се некако потире културно памћење, колективна свијест и мијења идентитет. Значајне јубилеје још више и снажније треба обиљежавати јер представљају повод да се присјетимо важних чињеница из наше историје“, истиче Бартула за Срну.
Он каже да је поборник идеје да се ћирилица не чува наметањем.
„Не можете некога натјерати да пише ћирилицом нити можете натјерати некога да иде на литургију у цркву“, каже Бартула, али сматра да се зато морају васпитати нове генерације које ће да воле себе, своје поријекло, вјеру, духовност, културу, па тек онда почети да осјећају ћирилицу као дио свог бића и идентитета.
Он наглашава да је очување ћирилице, као и цјелокупног насљеђа, веома важно, јер је саставни дио те културе и њен камен темељац, а, осим очувања ћириличног писма, треба чувати и фреске, старе књиге и рукописе.
„У 21. вијеку технолошки смо толико развијени да нас не може ништа изненадити. Замислите да немамо писма, да не знамо да пишемо. Писмо и писменост је толико значајна ствар, а помислимо шта је тек значило за људе у средњем вијеку“, напомиње Бартула.
Обиљежавање јубилеја 500 година Горажданске штампарије и 800 година Српске православне цркве, који су се поклопили у овој години, показују да Срби имају велике претке, као и у којој мјери су били изузетан и значајан народ на позорници свијета.
„Повлаштена смо генерација која има прилику да слави тако важне велике јубилеје. Треба да их искористимо и видимо шта треба да мијењамо у будућности. Они су показатељи колико смо се одродили од сопствене културе и колико се сјетимо ћирилице и насљеђа само кад су ти историјски датуми“, наводи Бартула.
