Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да је Савјет министара у овој години урадио све што је било у његовој надлежности, испунио што се од њега очекивало у току пандемије ковида 19 и покренуо процедуре европских интеграција са мртве тачке, нагласивши да би наредна 2021. требало да буде година када ће БиХ добити кандидатски статус.
Говорећи о годишњици рада актуелног Савјета министара на чијем је челу, Тегелтија је у интервјуу Срни рекао да је ова година апсолутно различита од онога како је он замишљао, о чему је говорио у свом експозеу, и реалног стања ствари.
– Моја очекивања су била да ћемо сви бити фокусирани на економски развој и пружање подршке грађанима у БиХ у смислу стварања бољих услова за живот, као и на процес интегрисања у ЕУ, али само неколико мјесеци послије цијели процес живота и рада, не само у БиХ већ у цијелом свијету, у потпуности се промијенио. Од појаве вируса корона све је било подређено борби против пандемије – навео је предсједавајући Савјета министара, подсјетивши да је рад Савјета министара додатно отежала и чињеница да шест мјесеци нису имали комплетан састав, јер су мандат почели без једног министра и једног замјеника министра, а потом је дошла и оставка министра безбједности.
Он је констатовао да је скоро цијелу 2020. годину обиљежио ковид 19 који је опредијелио живот и рад свих у БиХ и свијету, па тако и рад Савјета министара.
– Ми смо у једном тренутку дошли у ситуацију да немамо практично других активности већ да пратимо процесе борбе против ковида. Прво смо, на самом почетку пандемије, морали да пружимо подршку здравственом сектору, а потом је било неопходно успоставити коридор за снабдјевање јер су границе биле блокиране. Није било ни увоза ни извоза роба и постојала је пријетња да за неколико седмица останемо без роба и сировина за домаћу производњу, а да производ које имамо не можемо пласирати на тржишту. Било је неопходно да обезбиједимо додатна финансијска средства из међународне заједнице да би се пружила подршка здравственом сектору и привреди која је у једном тренутку престала да ради – појаснио је Тегелтија.
У почетку су, каже он, морали да доносе тешке и непопуларне мјере, као што је затварње граница, увођење карантина, да би заштитили здравствени сектор, односно да би он могао да се реорганизује и прилагоди новонасталој ситуацији.
– Успјели смо брзо да БиХ уведемо у такозване ‘зелене коридоре’ у процесу снабдјевања, тако да нисмо имали проблема. Ишли смо одмах и на брзо обезбјеђивање средстава од ММФ-а, Европске комисије и Свјетске банке и у веома кратком временском периоду обезбиједили више од 700 милиона евра подршке намијењених владама ентитета да би оне могле да обезбиједе додатна средства за здравствени и реални сектор – појаснио је Тегелтија и додао да је у међувремену усвојен буџет заједничких институција у којем је издвојено 47 милиона КМ подршке за здравствени сектор у цијелој БиХ.
Тегелтија је рекао да су међународне институције које се баве процјеном борбе против ковида 19 констатовале да су све власти у БиХ, и владе Републике Српске и ФБиХ и Савјет министара, адекватно реаговале.
– Заједничким договором и разговорима са премијерима и министрима здравља на самом почетку пандемије повукли смо кључне потезе и заштитили здравствени сектор, али и грађане од неконтролисаног уношења вируса у БиХ. Док је здравствени сектор извршио реорганизацију и припремао се и технички и организационо, ми смо обезбиједили финансијска средства за подршку привреди што је дало добре резултате. Ако погледамо само број незапослених у БиХ, спадамо у ред земаља са најмањим бројем људи који је остао без посла у току пандемије, чему је допринио сет мјера које су уводиле владе ентитета. Са једне стране смо се борили за људске животе а са друге смо наставили борбу за економију – истакао је Тегелтија.
Он је оцијенио да је у БиХ солидан ниво привредне активности, осим за неке гране као што су туризам и угоститељство којима ће и наредне године бити потребна подршка.
Тегелтија је нагласио да је здравствени сектор и даље под притиском, али успијева да прихвати све пацијенте и пружи адекватну заштиту, те да је у том погледу значајну улогу одиграла директна интервенција у област здравства.
– Апелујем на све грађане у БиХ да својим понашањем не отежавамо посао здравственим радницима, већ да поштујемо препоручене мјере заштите јер сви знамо кроз какаве смо процесе пролазили и још пролазимо. Пред нама су новогодишњи и божићни празници и позивам све да се суздржимо од великих окупљања и да празнике прославимо у кругу породице, јер наше неодговорно понашање може довести до раста броја обољелих што може направити додатни проблем и притисак – упозорио је Тегелтија.
Уколико БиХ успјешно прође кроз овај празнични период и зимску сезону, рекао је Тегелтија, то ће бити посљедњи озбиљнији шок за здравствени сектор.
– Према свим информацијама којима располажемо, до краја марта наредне године очекујемо да ће бити доступна вакцина у БиХ и да ће послије тога бити много лакши процес борбе против ковида. Што се тиче економије и даље ће бити веома тешко и компликовано, јер наша економија зависи и од економија сусједних и земаља ЕУ, односно од те сарадње зависи наш укупни економски раст – појаснио је Тегелтија.
Према његовим ријечима, већ сада је евидентно да 2021. неће бити година у којој ће се лако ријешити проблем пандемије.
– Сва очекивања су усмјерена ка томе да ће масовна вакцинација, која се очекује у првој половини наредне године, овај вирус ставити под контролу што би створило претпоставке за већу економску активност. Прогнозе, које су радиле највеће међународне финансијске институције, говоре да би могло доћи до позитивног привредног раста у 2021, али сасвим је сигурно да он неће бити довољан да се вратимо на ниво прије пандемије, са почетка ове године – навео је Тегелтија.
На питање да ли ће БиХ успјети да купи вакцину против вируса корона с обзиром да Влада ФБиХ није до предвиђеног рока, 15. децембра, уплатила свој дио средстава, Тегелтија је рекао да је за њега било велико изненађење што федерална влада није уплатила тај новац, истичући да је сигуран да није проблем у новцу и да Влада ФБиХ има та средства, већ у процедурама.
Он је појаснио да је БиХ одмах на почетку пандемије постала дио глобалне мреже ЕУ за набавку лијекова, медицинских средстава и санитетске опреме и кроз тај процес је постала и дио глобалне мреже за набавку вакцина.
– То је најбољи начин да БиХ добије и адекватну вакцину и адекватну количину. У првом таласу предвиђено је да купимо око 1.233.000 вакцина а имали смо обавезу да уплатимо 20 одсто аванса што су урадили и Брчко дистрикт и Република Српска и ФБиХ, док је Савјет министара преузео обавезу плаћања трошкова транспорта и складиштења за цијелу БиХ што је око два милиона КМ. Осталих 80 одсто вриједности тих вакцина, уз сагласност премијера ентитета, договорили смо да платимо у цјелости а рок је био 15. децембра. Надам се да ће Влада ФБиХ најкасније до сутра испоштовати своју обавезу и да ћемо добити предвиђену количину вакцина, јер би били у проблему ако добијемо само трећину – рекао је Тегелтија.
Он је додао да ће БиХ на исти начин, кроз систем са ЕУ, набавити додатне количине вакцина, те да су тренутне процјене да је потребно да 50 до 60 одсто грађана прими вакцину.
Говорећи о осталим активностима Савјета министара у протеклом периоду, Тегелтија је у интервјуу Срни рекао да осим борбе са пандемијом, Савјет министара је послије дужег времена наставио процес европских интеграција који је био потпуно блокиран, након 12 година коначно су организовани избори у Мостару, усвојена је Стратегија процесуирања ратних злочина и Стратегија за реформу јавне управе на свим нивоима у БиХ, што ствара оквир за наставак процеса приближавања БиХ ЕУ.
– Успјели смо усвојити и методологију за израду програма интегрисања БиХ тако да су данас представници Европске комисије почели да говоре о могућем датуму добијања кандидатског статуса за БиХ. Сви кључни представници ЕУ најављују да би то могло да буде у првој половини наредне године. Пред нама је неколико закона за које сматрам да можемо да усвојимо и да ускоро добијемо кандидатски статус – навео је Тегелтија.
Упитан да прокоментарише покушаје опозиционих политичких партија у Српској и ФБиХ да оспоре резултате рада Савјета министара, те да је било позива и за његову смјену и да ли ти захтјеви имају упориште или су ти захтјеви с циљем прикупљање политичких поена, Тегелтија је рекао да опозиција има легитимно право да тражи оставку извршне власти на било ком нивоу, али да је у највећем броју случајева, па тако и у овом – покушај скупљања политичких поена.
– Оно у чему се ми не слажемо и гдје имамо супротне ставове јесте моје виђење и виђење опозиције, нажалост и у Српској, о мјесту и улози Савјета министара. Највеће примједбе које се износе на рад Савјета министара јесу оне које немају ништа заједничко са стварним мјестом и улогом Савјета министара – навео је предсједавајући Савјета министара.
Према његовим ријечима, из политиког Сарајева најчешће долазе приједлози и сугестије да Савјет министара треба да повлачи потезе који нису у његовој надлежности, гдје праве аналогију између потеза које повлаче владе неких других држава и Савјет министара.
– Извршна власт у БиХ је дефинтивно јасно подијељена и постоје надлежности које доминантно имају владе етитета а ријеч је о реалном животу од образовања, привреде, здравства и слично. Више пута сам јасно рекао да сви који желе да наметну Савјету миистара питања која нису у његовој надлежности, у мени не могу имати партнера, али исто тако и они који покушавају да одузму било коју надлежност Савјета министара које су дефинисане законом, такође, немају партнера ни у овом Савјет министара нити могу са мном постићи било какав договор – поручио је Тегелтија.
Он је нагласио да је овај састав Савјета министара испунио све обавезе које су биле у његовој надлежности у тешкој борби против пандемије и ниједна активност није било условљено тиме да нешто није урадио Савјет министара.
– Са друге стране, Савјет министара не може испуњавати политичке жеље из Сарајева у смислу да преузима надлежности у здравственом сектору, образовању и слично. Ти захтјеви су усмјерени на то да се врши додатна централизација, као што је био покушај на почетку мандата претходног Савјета министара када је у самом експозеу било изнесено много ствари које су водиле ка централизација попут формирања нових министарстава на нивоу БиХ, што није добило подршку и врло тешко да ће икада добит – нагласио је Тегелтија.
Он је поновио да ће се актуелни Савјет министара кретати у оквирима својих надлежности и онога што је законима дефинисано.
