– Тешко је некада пратити укупну задуженост Републике Српске и ФБиХ, иако видим да то неки упорно покушавају да искажу, имајући у виду уставно уређење ФБиХ која има много већи степен децентрализације и у том цијелом процесу није обухваћена комплетна консолидација, али када говоримо о БиХ она није задужена и реално не постоји опасност да у овом тренутку добије статус презадужене земље – истакао је Тегелтија у интервјуу Срни.
Он је додао да БиХ, оба ентитета и Брчко дистрикт сервисирају све своје обавезе и не види могућност да БиХ у наредном периоду може да угрози свој укупни јавни дуг, без обзира што неки стручњаци, како се представљају, покушавају да га искажу према сваком грађанину колико је ко дужан.
На питање колико би БиХ могле помоћи резерве Централне банке, која и у овим изаовним временима не мијења своју политику за разлику од других централних банака, Тегелтија је рекао да је сасвим сигурно да би Централна банка БиХ могла да одигра бољу улогу, посебно у овом времену борбе са ковидом, али да, нажалост, не постоји спремност да се позиција Централне банке мијења.
– Овдје говорим о потенцијалу Централне банке не са становишта да су то средства која би било ко могао да добије као грант, трансфер и слично, већ о потенцијалу средстава која стоје у Централној банци. Тешко је то сада дефинисати јер постоје чврсти ставови међународних финансијских институција које инсистирају на систему каренси борда у коме се ми данас налазимо и била би озбиљна расправа када би хтјели да покренемо питање да ли је то добро рјешење за БиХ или да напустимо систем каренси борда. У овом тренутку не бих да лицитирам о томе – рекао је Тегелтија.
Он је нагласио да се озбиљно говорило о питању резерви у Централној банци, али о томе нема сагласност.
– Жао ми је што не постоји спремност да се у БиХ озбиљније отвори расрава о мјесту и улози Централне банке у укупном животу БиХ укључујући прије свега финансијски сектор, док се са друге стране инсистира на томе да имате некакав регистар физичких лица у Централној банци који већ имате на неком другом мјесту – додао је Тегелтија.
Када је ријеч о буџету заједничких институција, Тегелтија очекује да ће БиХ
имати буџет до краја првог квартала 2021, ако не дође до неких блокада што, како каже, не би била нека новост у БиХ.
– Процес израде буџета траје, Министарство финансија ради на томе и врло брзо ће завршити, а ми смо због своје сигурности на посљедњој сједници усвојили Одлуку о привременом финансирању за прво тромјесечје 2021. да не би довели у питање било какво финасирање, своје обавезе, плата запослених… – рекао је Тегелтија.
Он је навео да сама структура буџета у 2021. години нема простора за било какве промјене у односу на ову годину, јер се заједничке институције не задужују тако да се не може интервенисати у некој области на основу кредитних средстава.
– Нама је најважније да се обезбиједе средстава за сервисирање спољног дуга и функционисање институција јер све то гарантује стабилност финансијског система БиХ – појаснио је Тегелтија.
Он је најавио да ће и у наредном периоду бити настављено пружање помоћи здравственом скетору и подсјетио да је до сада из буџета заједничких институција за те намјене издвојено 15 милиона КМ, те да ће још толико бити обезијеђено до краја ове године.
Говорећи о Закону о јавним набавкама, предсједавајући Савјета министара је истакао да је циљ овог закона да се унаприједи процес јавних набавки, да буде транспаретнији него што је сада, те да се избјегну проблеми који постоје на релацији оних који расписују јавне позиве и оних који се на њих пријављују.
– Прихватили смо идеју привредних комора Републике Српске и ФБиХ да припреме верзију закона која ће имати подршку пословне заједнице у цијелој БиХ и да та верзија садржи све што је предвиђено европским законодавством. Прихватио сам радну верзију, јер су дошли до рјешења којим ће бити отклоњене све потешкоће а сам процес јавних набавки биће транспарентан. При томе, одговара и пословној заједници и надам се да ћемо ускоро имати нови закон који ће бити у њиховом интересу – рекао је Тегелтија.
На питање да ли је тачна информација да је Савјет министара гласао о смјени министра иностраних послова Бисере Турковић како су то пренијели федерални медији, Тегелтије је рекао да то апсолутно није тачно, те појаснио да одлуку о смјени доноси предсједаваајући Савјета министара који ту одлуку упућује у парламентарну процедуру или министар сам подноси оставку.
– Дефинитивно није тачно да смо гласали о смјени Турковићеве. Ми смо, као што то често радимо, разматрали закључак једног од два дома Парламентарне скупштине. Овај пут је била иницијатива из Дома народа коју је предложила Душанка Мајкић, а био је у вези са МИП-ом, односно Турковићевом. Према процедури, министарство на које се иницијатива односи и кабинет предсједвајућег треба да припреме информацију о којој се гласа да ли је прихватљива или не. На наше изненађење, на посљедњој сједници Турковићева и министри из реда бошњачких народа су гласали против да се уопште припреми информција а онда су то претворили у причу о гласању о смјени Турковићеве, што апослутно није тачно јер сви знају како се доноси одлука о смјени – нагласио је Тегелтија.
Говорећи о раду ЦИК-а БиХ и посљедњој одлуци да не објави резултате избора у Сребреници и Добоју, као и изјави једног од чланова ЦИК-а да ће избори у ове двије локалне заједнице највјероватније бити поништени, Тегелтија је рекао да су забрињавајући медијски иступи појединих чланова ЦИК-а који најављују шта ће се дешавати са изборним резултатима, а при том су у директној функцији појединаца који су дио изборног процеса.
– Такви људи уопште не би смјели да буде у ЦИК-у и од те институције заиста очекујем да се врати свом раду и одлуке доноси у складу са законом и у законом дефинисаном року – истакао је Тегелтија.
Он је упитао зашто ЦИК не доноси одлуке о утврђивању изборних резултата, јер им пролазе рокове и истакао да би било сасвим логично да су донијели одлуку и за Сребреницу и за Добој, ма каква она била али да је донесу и образложе.
– Овакво понашање дјелује као покушај да се донесу одлуке које одговарају малој групи појединаца, а не бирачкој вољи људи који су гласали – истакао је Тегелтија.
Он је подсјетио да су чланови ЦИК-а изабрани на незаконит начин, да не испуњавају услове за те позиције и имају озбиљне препреке да буду уопште изабрани, додавши да су постојали оправдани разлози за сумњу да ће ЦИК радити професионално свој посао.
– Нажалост, веома брзо се то потврдило. Убрзо се појавила та нејасна ситуација која је резултирала помјерањем рока за одржавање локалних избора. Чак и да прихватимо да је то била оправдана одлука ЦИК-а, никада је не можете правдати ако је донесена мимо закона, а ЦИК је мимо свих рокова одгодио изборе – констатовао је Тегелтија.
