Евидентно је да ће штета која ће бити посљедица вируса корона вјероватно бити највећа коју је претрпјела свјетска привреда послије Другог свјетског рата, рекао је у интервјуу за „Независне“ Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ.
– Уколико уђемо у сепаратне акције, у сепаратне договоре с међународним финансијским институцијама, уколико почнемо да размишљамо да је опоравак као нека међусобна конкуренција, ми ћемо много спорије и много теже да се изборимо с овом ситуацијом – наглашава Тегелтија.
Недавно је одржана сједница Савјета министара БиХ, а Предсједништво је од Вас тражило да се с осталима договорите како да се ријеши питање граничних прелаза на којима нема карантина након што је ФБиХ напрасно одлучила да их укине.
– У Предсједништву није било спремности или сагласности да се поново донесе и потврди закључак број четири те да се од Савјета министара тражи да се затворе гранични прелази уколико поново не буду успостављени карантини у ФБиХ јер се тражило једно соломонско рјешење да покушамо да координирамо и да се примјењује мишљење. На бази тог закључка Савјета министара обавио сам разговоре с представницима ентитета и Брчког дистрикта и нисмо успјели постићи јединствен став. Влада Срспске и Брчко дистрикт и даље инсистирају да остану карантини у локалним заједницама и то најкраће до средине маја, јер сматрају да је то неопходно. С друге стране, став Владе ФБиХ је да карантин не може поново да успостави, а оправдања су врло различита – од тога да постоји незадовољство грађана до тога да сматрају да је то њима скупо, те се опредјељују да грађане упућују у изолацију у њихове породице. Сматрамо да је ово врло лоша одлука, против које су били и здравствени радници у ФБиХ, али нисмо успјели постићи сагласност. Жао ми је због тога.
Шта је са 330 милиона евра од ММФ-а намијењених за борбу против вируса и да ли ће она и када бити распоређена?
– Што је било до Савјета министара, ми смо урадили. Средства су на рачунима Централне банке. Донијели смо критеријуме о расподјели средстава. Створени су сви услови за расподјелу тог новца. Жао ми је што се односи у ФБиХ преламају преко аранжмана ММФ-а. Надам се да ће у наредних дан-два ова средства бити дозначена ентитетима и Брчком и да ће их они употребити за оно што је њима у овом тренутку најнеопходније.
По Вашем мишљењу, колико смо успјели у борби против короне?
– То још не знамо јер ова борба, сасвим сигурно, није завршена и тек по престанку пандемије знаћемо да ли смо или нисмо били успјешни. Оцјене свих релевантних и здравствених и других међународних институција јесу да је БиХ на самом почетку борбе против корона вируса дјеловала добро, да смо предузели одговарајуће мјере, на вријеме, и са тог становишта је да имамо доста повољну епидемиолошку ситуацију у БиХ. На самом почетку смо предузели доста рестриктивне мјере с основним циљем да се створи простор и вријеме, прије свега, у здравственом сектору, да он може да предузме све потребне кораке за борбу како би се створило вријеме да тај процес раста броја обољелих траје дужи период, да се не угрози наш здравство.
Данас нигдје, ни у једној болници у БиХ, немате преоптерећеност, ни у једној болници немате ситуацију да нема довољно медицинских радника, потребних медицинских средстава и томе слично. Мислим да смо, како бих рекао у спортском жаргону, у првом полувремену доста добро радили и одрадили, али за људе с ових простора је карактеристична ситуација да у самом финишу утакмице попусти концентрација и да се деси да направимо себи проблем који није смио да се деси.
Надам се да ове мјере које се у посљедње вријеме доносе и које су различите у два ентитета неће утицати на то да на самом да крају борбе против вируса имамо лоше резултате. Убијеђен сам да ћемо на крају, када будемо подвлачили црту, констатовати да смо били успјешни у овој години.
Корона је направила штету економији. Имате ли процјену колика је она?
– То нико у овом тренутку не може да зна. Праве се различите процјене око тога, а праве се процјене и са становишта колики ће то бити губитак у односу на бруто домаћи производ у 2020. када је поредите са 2019. годином. Процјене се крећу од оне најоптимистичније од 3,2 посто до неких песимистичнијих које говоре да ће то бити око пет одсто и које су, мени се чини, реалније од оних најпесимистичнијих, које кажу да ће се губици бруто домаћег производа кретати и до 10 посто. Овдје је штета врло различита. Ми се сусрећемо са ситуацијама када објективно имамо штету са становишта да одређене дјелатности не могу да раде, имате ситуацију да су одређени привредни субјекти изгубили одговарајућа тржишта због проблема болести на тим тржиштима и проблема немогућности транспорта робе и услуга између тих земаља. Али, евидентно је да ће штета која ће бити посљедица овог вируса вјероватно бити највећа коју је претрпјела свјетска привреда послије Другог свјетског рата. Исто тако, надам се да ће бити довољно снаге и спремности у цијелом свијету да се на процесу опоравка ради брзо и ефикасно као што се радило у неком претходном периоду.
Колико ћемо се опорављати од посљедица ове пандемије?
– Сигурно је да се нећемо опоравити у овој години и да ће нам бити потребно неколико година да бисмо се вратили на висину бруто домаћег производа који смо имали 2019. године. Моја лична процјена је да, уколико наш бруто домаћи производ буде на крају 2020. једнак оном на крају 2019, лично ћу то сматрати успјехом. Колико ће трајати опоравак, прије свега, зависи од тога колико ће трајати пандемија. За нас у БиХ и свим земљама западног Балкана је јако важно колико ће ова пандемија трајати у земљама ЕУ са становишта да су ЕУ и земље западне Европе наше најважније тржиште што се тиче извоза робе на та тржишта, као и са становишта да с тих тржишта долази много репроматеријала, опреме, па и готових производа. То су неки фактори на које ми тешко можемо да утичемо.
Међутим, постоје фактори на које заиста можемо утицати и који ће зависити од тога како ми будемо радили, а од свега тога зависиће колико ће трајати тај опоравак. Под тим, прије свега, мислим на нашу способност да заједнички дефинишемо политике опоравка послије короне. То подразумијева да имамо пуну координацију и сарадњу с најважнијим међународним институцијама и са свим нивоима унутар БиХ. Уколико уђемо у сепаратне акције, у сепаратне договоре с међународним финансијским институцијама, уколико почнемо да размишљамо да је опоравак као нека међусобна конкуренција, ми ћемо много спорије и много теже да се изборимо с овом ситуацијом.
Значи, за опоравак је најважније да се заврши пандемија, а економске посљедице ће трајати неколико година. Мислим да је важно да се заједнички против њих боримо. Ово није трка на 100 метара, ово је маратон и ово су ситуације у којима не побјеђују они који су најбржи, већ они који су најупорнији и најснажнији да истрају у напорима да побиједе посљедице вируса.
Како планирате помоћи привреди?
– Савјет министара има јако мали број инструмената економске политике у својим рукама, изузев инструмената који се тичу индиректних пореза. Јако мало је тих ствари које директно утичу на привреду. Наравно, ту је област заштите домаће привреде и послова који по мом мишљењу могу значајно помоћи привреди.
По мом мишљењу је најважније да се у овом тренутку помогне онима који су престали да раде због одлука власти и онима који су претрпјели шок и да им се омогући да покрену своју привредну активност. За покретање њихове привредне активности биће потребно и грант средстава, исто тако врло важно ће бити обезбиједити ликвидна средства за почетак рада привредних субјеката. Морамо знати да постоји довољно средстава у финансијском сектору, али исто тако морамо знати да тај сектор, банке, врло опрезно дјелују у таквим ситуацијама и уколико не буде подршке државе мислим да ће се наши привредни субјекти, ипак, сусрести с великим проблемом.
У којој фази је усвајања буџет институција БиХ за ову годину и да ли је Предсједништво БиХ тражило од Савјета министара да уради измјене у њему и прилагоди га ситуацији због короне? Шта је с повећањем плата у институцијама, набавком аута, да ли ће се те ставке брисати?
– Предсједништво је донијело закључак да Савјет министара до краја маја уради нови приједлог буџета са сугестијама да се има у виду ситуација у којој се налазимо и да су створене неке сасвим друге околности. Надам се да ћемо испоштовати те препоруке у цијелости или покушати у највећој мјери да испоштујемо препоруке Предсједништва, а оне ће се кретати у правцу да се у буџету троши само оно што је неопходно за несметано функционисање институција, јер се у сваком случају не смије десити да постоји било какво питање функционисања институција. А, све оно што представља неко дугорочно улагање оставићемо за неко друго вријеме. Вишак средстава који мислимо да може да се створи покушаћемо да усмјеримо у подршку, прије свега, привреди, па можда и неким социјалним програмима, који ће се сасвим сигурно морати успоставити како би се посљедице ове пандемије што лакше савладале.
Када је у питању повећање плата у институцијама, неће га бити сасвим сигурно. Моје становиште јесте да плате запосленима у заједничким институцијама у овом тренутку не треба умањивати, јер су значајно ниже него у Републици Српској и ФБиХ. Такође, треба све урадити да се свим радницима у БиХ задрже плате које су имали прије избијања пандемије, јер то би задржало потрошњу која је била до тада.
У погледу набавки аутомобила, намјештаја и сличног, што се тиче Савјета министара, оне неће бити у буџету, нећемо их планирати и стојимо на становишту да нам то није потребно. Рећи ћу вам и да се предсједавајући Савјета министара вози у аутомобилу којем је већ 10. година и немам намјеру да купујем нови у овом тренутку. Мислим да би том логиком требало да се воде и сви други у заједничким институцијама.
Европски пут
Предсједништво БиХ је договорило да се крене с реформама на европском путу и да се коначно ради на 14 питања из мишљења Европске комисије. Доста тога је и на Савјету министара. Хоће ли бити могуће да се испоштује закључак Предсједништва и амбасадора земаља Квинте за 30 дана?
– То је политичко тијело, али политичко тијело у којем сви органи имају одговарајуће мјесто и улогу у вези с европским путем БиХ. Она оперативно неће сама ништа урадити, али је добра политичка порука да желимо да се бавимо европским путем БиХ. Савјет министара има капацитет да изради све мјере, али чини ми се да мора бити политичка подршка од свих партија да се те одлуке и усвоје и у том правцу видим потребу за формирање једне такве групе као подршка да се убрза тај европски пут БиХ.
