Пише Славко Митровић
Од 1997. године високи представници у БиХ, заправо њихова канцеларија – ОХР, кориштењем самододијељених “бонских овлаштења”, донијели су преко 900 одлука – од наметања закона, на што нису имали право чак ни по тим измишљеним и бесправним овлаштењима, преко нових математичких правила за формирање федералне Владе, налога и забрана Уставном суду БиХ као јединој правосудној институцији на нивоу БиХ, до бројних смјена демократски изабраних функционера на свим нивоима, без доказа, без суђења, без права на жалбу.
Подразумијева се да је преко половине тих одлука било против уставних права Републике Српске и њених званичника на свим нивоима.
Стабилизација нестабилности
Све што су чинили високи представници представљали су као стабилизацију стања, стварање функционалне и самоодрживе БиХ. Успјех који су постигли је невјероватан – након 27 година од краја рата, стање у БиХ је катастрофално и све горе, нестабилније, затрованије и завађеније, него првих година након грађанског рата. Успјели смо – настављамо, тако би се могло назвати булажњење Кристијана Шмита, по занимању њемачког туристе, да суспендује закон Републике Српске донесен по пословничкој процедури и уставној надлежности да уређује својинске односе. То је она одредба Устава Републике Српске (члан 68) коју није укинуо ни Уставни суд БиХ по апелацији Алије Изетбеговића за коју нису гласали ни бошњачке судије Касим Бегић и Азра Омерагић. Притом туриста пријети маниром нацистичког гаулајтера свима који не буду поштовали његове одлуке, рачунајући засигурно да ће га подржати милитаризам и зелени фашизам данашње њемачке спољне политике. Шмит каже: “Сви који не буду поштовали ове моје одлуке, морају сносити правне посљедице. И када је ријеч о личној одговорности и када је ријеч о трансакцијама(?).” На питање – шта ће урадити ако оспорени закон ступи на снагу, Шмит је рекао да “Тужилаштво МОРА донијети одлуку.” Бржи од Шмитовог Тужилаштва били су “погани Енглези” уводећи санкције Милораду Додику и Жељки Цвијановић, функционерима Републике Српске изабраним вољом бирача.
Дакле, наређење је дато, чека се само да још Бакир одапне стријелу на Републику Српску, па да почну саслушања Додика, Цвијановићеве, Вишковића, Чубриловића, свих посланика, али и бирача који су гласали за оне који нису по вољи странаца. Сви они, за разлику од Шмита, имају уставни, законски и демократски легитимитет. Вјечити изборни губитници СДС и ПДП немају се чега бојати, јер су они најбољи сарајевски посланици и омиљени Бакирови министри. Зато их чека десети узастопни изборни пораз.
Шмитови бисери
Грађанин Шмит булазни: “Али, и такве одлуке које неко исфантазира, оне се записују негдје. Папир све трпи и понекад је потребно мало и причекати. Доћи ће тренутак правде. Због тога сам међународној заједници и инвеститорима рекао да пазе да све што раде буде уредно и законито. Исто тако сви грађани могу радити, морају радити по томе.” За овакво штеточинство Шмит би морао добити изгон из БиХ. Њемачки грађанин не испуњава ниједан услов да се назове високим представником – нису га позвале стране потписнице Анекса 10. Дејтонског споразума, а Република Српска се томе актом Народне скупштине изричито успротивила, није га стога могао ни потврдити Савјет безбједности УН. Једино “именовање” које Шмит има добио је од неколико амбасадора у Сарајеву који себе називају “управни одбор Савјета за имплементацију мира”. Од те фантомске структуре БиХ је добила Шћепана Шмита, који се толико уживио у лик, да је у Савјет безбједности УН послао ОХР-ов џамијски памфлет као наводни извјештај. Прије би се то могло назвати, у традицији њемачке књижевности – Исповијест варалице Феликса Шмита. Шмит је у новембру прошле године покушао са остацима ОХР-а, Савјету безбједности УН прокријумчарити фалсификовани извјештај високог представника. Није успјело, јер су се томе оправдано супротставили представници Русије и Кине. Захваљујући предсједавању САД, Шмита су припустили на овогодишње мајско засједање Савјета безбједности, што је он једва дочекао одваливши притом како Република Српска крши Дејтонски споразум залажући се за изворни Дејтон. Није притом погријешио, јер многи западни представници тврде исто.
Шмит тако ниже бисере, које политичко Сарајево једва дочека. Тако је донио “налог о обустављању примјене Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти, ради очувања власничких интереса државе Босне и Херцеговине па је неопходна обустава примјене правних аката по којима се могу успоставити нова права власништва на државној имовини, којима се доводи у питање држава Босна и Херцеговина као титулар државне имовине, као и искључива надлежност државе Босне и Херцеговине и Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за уређивање питања државне имовине”. Уф!
Гримове бајке и Вукове пословице
Има у историји њемачког и српског народа свијетлих примјера сарадње, разумијевања и међусобног поштовања, истина прије свјетских ратова у којима је Њемачка била агресор, а припадници њихове државе и војске злочинци према српском народу. Дивљење према српском народу, његовој поезији, причама и бајкама које је сакупљао Вук Караџић, исказивала су браћа Грим, Јакоб и Вилхелм, којима припадају и велике заслуге за српску културу. Браћа Грим су учили српски језик од свог пријатеља Вука и преводили српску народну поезију и бајке. За српску поезију и уопште Караџићев рад, Јакоб је заинтересовао и Јохана Волфганга Гетеа, на чији подстицај је српска народна поезија преведена на неколико језика. Гете је те стихове поредио са непревазиђеном “Пјесмом над пјесмама”. Велики Гете, чији институт данас промовише њемачку културу, био је задивљен Вуком Караџићем и херојском српском поезијом коју је Вук сакупљао.
Пошто Шмит и нема никаквог смисленог посла, главна активност су посјете, на што више страна. Те визите по региону, остварују се на позив и “молбу” из кабинета њемачких канцелара, прије Меркелове, сада Шолца. Ко год га прими, не може му дати ништа више од куртоазног разговора, сликања и нестрпљивости да му види леђа. Од лажног представљања не може се добити мандат. Шмит нема печат ни страна по Анексу 10, ни Савјета безбједности. Није јасно зашто га Њемачка понижава дајући му до знања да њој самој ни за шта не треба. За такве беспосличаре има једна народна Вукова пословица: Беспослен поп и јариће крсти. Шмит прича бајке, па би требало да прочита и једну браће Грим, која се зове “Бременски свирачи”. Описује како су се домаће (животиње) које су господари годинама тлачили и притискали, пријетећи им још горим стањем, удружиле и кренуле у Бремен да постану градски свирачи. На том путу наишле су на разбојнике које су сложно растјерали. Разбојници се више нису усудили вратити, а бременским свирачима је било толико лијепо да су одлучили како никад неће напустити своју кућу.
Сарајево на тешким дрогама
Политичко Сарајево сматра да се искључиво Бошњацима као жртвама “агресије Србије и Хрватске, геноцида над њима почињеног у једанаест градова”, мора дати право да владају цијелом БиХ по принципу – један човјек, један глас. Трајна инфекција ОХР-овим отровом произвела је стање тешке зависности од наметања одлука високих представника супротних Дејтонском споразуму, Уставу БиХ, међународном праву, супротних правима и интересима три конститутивна народа. ОХР је испуњавао жеље бошњачке јавности кажњавајући Србе и одузимајући Републици Српској надлежности потврђене Дејтонским споразумом. Није било довољно, већ се таква контрапродуктивна политика наставља једностраним противуставним дјеловањем Џаферовића, Комшића, Турковићеве, Алкалаја, све то подржано од стране западних земаља. Као додатак, настала је поплава именовања њихових специјалних представника који арсеналом санкција и пријетњи желе спријечити изборну вољу српског и хрватског народа на предстојећим изборима. За те специјалце треба формирати посебно одјељење у коме би сваки дан требало наглас да уче да су четири уставна стуба БиХ: три конститутивна народа, два ентитета, подјела надлежности и забрана преласка оружаних снага једног ентитета на територију другог ентитета. Посебно да науче уставну одредбу која каже: “СВЕ ВЛАДИНЕ ФУНКЦИЈЕ И ОВЛАШТЕЊА КОЈА НИСУ ОВИМ УСТАВОМ ИЗРИЧИТО ПОВЈЕРЕНА ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ПРИПАДАЈУ ЕНТИТЕТИМА.”
Јасно? Јасно да су Оружане снаге БиХ, Управа за индиректно опорезивање, Суд и Тужилаштво БиХ, Обавјештајно-безбједносна служба и бројна министарства и агенције на нивоу БиХ неуставни и самим тим привремени. Када Република Српска донесе нови устав и врати неуставно отете јој надлежности, може се рећи: Добро дошао Дејтонски споразуме!
