Један од предуслова за трансплантацију плућа, у случају неповратног отказивања овог органа усљед ковида 19, јесте да сви остали витални органи, попут срца, бубрега, мозга, јетре, буду здрави.
То каже доцент доктор Томаж Штупник, начелник Клиничког одјела за торакалну хирургију Универзитетског клиничког центра Љубљана, који објашњава да, прије овог оперативног захвата, мора да буде испуњено неколико услова.
– Пацијент не може да буде старији од 55 година, а његов Body Mass Index, односно индекс тјелесне масе који се рачуна тако што се тежина подијели са квадратом висине, мора да буде мањи од 28. Осим плућа, сви остали витални органи треба да буду у реду – истиче у интервјуу за Српскаинфо др Штупник.
Шта још мора да се поштује?
– Отказивање плућа треба да буде 100 одсто доказано неповратно, а пацијент на екстракорпоралној мембранској оксигенацији (ЕCMO) треба да буде будан и у могућности да разумије и потпише сагласност за трансплантацију плућа. Пацијент не смије имати било какве малигне болести, не смије да буде пушач. Такође, откад постоји вакцина против ковида 19, пацијент треба да буде вакцинисан или да има неки оправдани разлог зашто није вакцинисан.
Колике су шансе да трансплантација успије, након што пацијент буде приључен на ЕCМО апарат?
– У најбољим свјетским центрима, трансплантације су скоро увијек успјешне, па је зато једну годину након трансплантације живих 85 – 90 одсто болесника. То нам је циљ и код болесника који су прије трансплантације прикључени на ЕCМО апарат. Трансплантација плућа, свакако, није неки очајнички покушај у тренутку кад се ништа више не може изгубити. Никад не смијемо заборавити да се ради о плућима, која смо добили као поклон анонимног донора. И због тога требамо увијек направити све, да тај поклон добије онај болесник коме нова плућа највише требају и са којим ће што дуже живјети.
Да ли и у којој мјери може бити опасан транспорт из државе у државу за пацијента који је на ЕCМО апарату?
– Транспорт пацијента на ЕCМО није једноставан, али није ни немогућ. У прошлости, кад су трансплантацију плућа Словенцима обављали у Бечу, било је случајева кад је био потребан транспорт болесника на ЕCМО из Љубљане у Беч.
Колико је у Словенији, за вријеме пандемије корона вируса, код ваших држављана обављено трансплатација плућа због посљедица ковида 19?
– Током пандемије, у Словенији смо трансплантирали пет болесника, којима су плућа неповратно отказала због болести узроковане ковидом 19. У читавој регији Еуротранспланта, која има више од 137 милиона становника, направили смо укупно 41 овакву трансплантацију, највише у Аустрији – 26. У Њемачкој је урађено осам ових трансплантација.
– Имају ли држављани Србије и БиХ могућност за трансплатацију и да ли је било трансплантација плућа из ових земаља у Словенији?
– Унутар Еуротранспланта, правила дозвољавају само трансплантације код болесника који су резиденти земаља чланица ове мреже. Због тога држављани Србије и БиХ не могу бити трансплантирани унутар Еуротранспланта. Ова правила су строга, како би се спријечила свака могућност кријумчарења органа. Надам се да ће се и БиХ што прије придружити Еуротранспланту и тим чином својим болесницима пружити могућност лијечења трансплантацијом не само плућа, него и јетре, срца, бугрега…
Које су процедуре за трансплатацију плућа од пријаве до нових плућа?
– Трансплантација плућа је примарно начин лијечења хроничног отказивања плућа због болести као што су цистична фиброза, идиопатска фиброза плућа, хипертензија плућа и емфизем плућа. Ови пацијенти се дуже вријеме, чак и годинама, припремају за трансплантацију, обављају претраге, рехабилитацију и слично. За трансплантацију се пријаве кад процијенимо да, због отказивања плућа, неће живјети дуже од пола године, годину дана.
Како напредује трансплантација у случају отказивања плућа због ковида 19?
– Трансплантација плућа као метода лијечења акутног отказивања плућа због, на примјер, посљедица ковида 19, донекле је још експериментална. То је, можда, разлог зашто су неке земље са етаблираним програмима трансплантација плућа трансплантирале велики број оваквих болесника – Аустрија 26, а неке мали – читава Њемачка само осам.
Колико је, посебно за мање државе, важно чланство у Еуротранспланту?
– Кад се пацијент пријави за трансплантацију плућа, почиње чекање на донора који, по величини и крвној групи, мора да има компатибилна плућа. У случају малих земаља, као што су Словенија или БиХ, код ургентних трансплантација пацијенти никад не би на вријеме добили прикладног донора. Наиме, у Словенији има само 10-20 донора плућа годишње, па смо се због тога учланили у Еуротрансплант који нам даје могућност да, у ургентном случају, брзо, обично најкасније за пар дана, добијемо пућа донора из неке друге земље.
БИТНО ДА ПОСТОЈИ ШАНСА ЗА ОПОРАВАК
Који пацијенти имају индикације и приоритет за транплантацију?
Сваки пацијент који се пријави за трансплантацију добија Lung Аllocation Score (LAS), односно оцјену алокације или додјељивања плућа, који има вриједности до 100 и одређује приоритет за трансплантацију.
Обични кандидати имају LAS између 30 и 35, а ургентни изнад 50. Пацијент на ЕCМО обично добија LAS између 80 и 90.
Међутим, потребно је нагласити, да Lung Allocation Score не зависи само од тога колико су некоме плућа потребна, него се увијек покушава максимизирати живот трансплантираних плућа. Покушава се спријечити да плућа добије болесник који има мале шансе за опоравак након трансплантације.
