Данас је петак, 31. јул, 213. дан 2020. До краја године има 153 дана.
Догађаји који су обиљежили данашњи дан:
189. – Шпански морепловац италијанског поријекла Кристифор Колумбо на трећем путовању у Нови свијет открио острво које је назвао Тринидад.
1556. – Умро шпански војник и свештеник Игнасио де Лојола, оснивач римокатоличког језуитског реда 1534. Као шпански официр рањен је у борби против Француза, послије чега је предузео ходочашће у Палестину и студирао теологију у Барселони и на париској Сорбони, гдје је постао магистар теологије. За „генерала“ језуитског реда изабран је 1541. и тај положај је заузимао до смрти. Израдио је устав језуитског реда и приручник под називом „Духовне вјежбе за владавину над самим собом“.
1684. – У борби с Турцима погинуо прослављени српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.
1789. – Руске и аустријске трупе, под командом генералисимуса Александра Васиљевича Суворова и војводе од Кобурга побиједиле турску војску код Фокшанија у Румунији.
1849. – У бици код Шегешвара погинуо мађарски писац и револуционар српског поријекла мајор Шандор Петефи, реформатор мађарске поезије, у коју је унио народни дух. Рођен је 1823. као Александар Петровић, од оца Србина и мајке Словакиње, али је касније помађарчио име. С 15 година је постао војник, а у револуцији која је избила 1848. био је један од њених јунака. Прве пјесме је написао као гимназијалац и убрзо постао најомиљенији и најчитанији мађарски пјесник. Писао је и новеле, романе и драме. Дјела: роман „Крвниково уже“, поезија „Изабране пјесме“, „Петефијеве пјесме“, „Апостол“, „Витез Јанош“.
1886. – Умро мађарски композитор, пијаниста и диригент Франц Лист, музичар романтичарског опредјељења и предводник нове музичке школе, пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику, дао клавиру сјај и снагу оркестра и знатно утицао на развој европске музике 19. вијека. Створио је симфонијску поему и нову концепцију сонате и концерта, компонујући их у једном ставу. Дјела: клавирске композиције „Године ходочашћа“, „Љубавни снови“, „Соната х-мол“, симфоније „Фауст“, „Данте“, симфонијске пјесме „Прелиди“, „Мазепа“, „Тасо“, 20 мађарских рапсодија, низ клавирских концверата, ораторијума, миса, соло пјесама. Написао је мноштво студија и есеја и биографију Фредерика Шопена.
1912. – Рођен амерички економиста Милтон Фридман, добитник Нобелове награде за економију 1976, зачетник „чикашке школе“ у економији /“погон о новцу“/. Створио је нову квантитативну теорију новца и сматрао да је чврста монетарна политика основа стабилне економске политике. Дјела: „Студија о квантитативној теорији новца“, „Програм за монетарну стабилност“, „Монетарна историја САД 1867-1960“, „Инфлација: узроци и посљедице“, „Долари и дефицити“, „Оптимална количина новца“, „Контрареволуција у монетарној политици“.
1914. – Вођу француских социјалиста Жана Жореса, који је свим силама настојао да спријечи Први свјетски рат, убио један шовинистички фанатик. Био је међу ријетким европским политичарима који се досљедно борио против свјетског крвопролића, што му је створило многе противнике. У парламенту се залагао за социјално законодавство и антиклерикалне мјере. Основао је 1904. лист „Иманите“, који и сада излази. Дјела: „Докази“ (о Драјфусовој афери), „Социјалистичке студије“, „Нова армија“, „Социјалистичка историја француске револуције“.
1919. – У пораженој Њемачкој послије Првог свјетског рата донесен Вајмарски устав, којим је успостављена република и укинута царевина.
1941. – Рајхсмаршал Херман Геринг у Другом свјетском рату у писаној форми наложио шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана „коначног рјешења“ – истребљења Јевреја у Европи.
1944. – Као пилот савезничког авиона, на борбеном задатку над Медитераном у Другом свјетском рату, погинуо француски писац Антоан Мари Роже де Сент Егзипери, аутор „Малог принца“, једног од најљепших дјечијих романа у свјетској књижевности. У дјелима је величао моралну снагу хероја.
1954. – Италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва успјела да освоји хималајски врх К-2.
1964. – Амерички васионски брод без људске посаде „Ренџер 7“ емитовао прве снимке тамне стране Мјесеца.
1971. – Амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије „Аполо 15“, постали први људи који су се возили површином Мјесеца – више од шест часова провели су у вожњи електричним лунарним возилом.
1974. – Ступио на снагу споразум о прекиду ватре између Турске и Грчке на острву Кипар.
1991. – Предсједник СССР Михаил Сергејевич Горбачов и предсједник САД Џорџ Буш у Москви потписали споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.
1993. – Због опструкције муслиманске стране, у Женеви неуспјешно завршени преговори о Овен-Столтенберговом плану о БиХ као унији три републике, које су водили предсједник Републике Српске Радован Караџић, лидер Хрватске заједнице Херцег-Босне Мате Бобан и муслимански вођа Алија Изетбеговић.
1994. – Савјет безбједности УН одобрио употребу војне силе на Хаитију, омогућивши тако интервенцију коју су против војног режима предводиле САД и повратак на власт избјеглог предсједника Жана Бертрана Аристида.
1996. – Замјеник министра правосуђа Републике Српске Горан Нешковић предао Хашком трибуналу 300 предмета који се односе на Србе као жртве ратних злочина, а на листи оптужених су и имена муслиманских вођа Алије Изетбеговић, Ејупа Ганића и Расима Делића.
1997. – Умро бивши вијетнамски цар Бао Дај, посљедњи монарх Вијетнама, који је као марионета „владао“ земљом под француском колонијалном управом. Послије четири деценије у избјеглиштву умро је у војној болници у Паризу.
2003. – Аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетио Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на час.
2017. – Умрла Жана Моро, француска позоришна, филмска и ТВ глумица. Најпознатији филмови – „Љубавници“, „Модерато кантабиле“, „Ноћ“, „Жил и Џим“, „Процес“, „Дневник једне собарице“, „Невеста је била у црнини“ и „Мало позориште Жана Реноара“.
