Поглавар српске цркве поручио је и да посленике, ма колико они били заслужни, треба подсјећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима; ништа на силу, да се, како каже, не би цијепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би скрнавио у нама лик Богомладенца Христа.
– Свуда, дакле, да важи правило лијечења себе и других на благ, истинит и светоотачки начин – истакао је патријарх.
– Не смијемо, указао је, заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију), према којој треба да се опходимо као према српској завјетној мисли, ријечи и насљеђу – неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу свједочили хорови српских мученика и новомученика свих вијекова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске, јасеновачке, градинске, и мученике са свих осталих стратишта. Ми им се за помоћ молимо да и сами лично исповедимо своју црквену православну вјеру у Богомладенца Христа, до самога краја, не бојећи се да о њима свједочимо пред свима – поручио је патријарх у Посланици објављеној на сајту СПЦ-а.
Као једно од најболнијих питања од свих, он је споменуо чедоморство, али и спремност, како каже, устројитеља новога свијета да нам из наших руку истргну наш освештани живот у сваком погледу, па и у погледу самих полова и хришћанскога брака, и да нас уведу тамо камо људска мисао и ријеч, дјело и људска нога досад нису крочили.
Зато је веома важно како ћемо ми живјети и цјелокупно наше потомство и на чему ће оно градити дом свога свеукупног хришћанског постојања, јер, истакао је патријарх, сва наша дјела ће на крају бити испитана огњем благодати Божје.
Честитајући Божић и данас многострадалном српском народу у отаџбини и расејању, он је поручио и да је главно бринути о томе како ћемо живјети, да бисмо и све наше свете претке ми имали на својој страни на Христовом праведном Суду.
Ако сав свијет лежи у злу страсти и гријехова, а стварно лежи, онда ниједан човјек да не узима учешћа у њему, то јест у дјелима таме, навео је патријарх и указао да смо слободни онолико, колико смо слободни од гријеха и тек као такви слободни смо, каже, за богоопштење.
Истакао је и да је наша света дужност да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помјесним црквама као заједничким, али и да је света дужност и обавеза свих помесних православних цркава да једна другу поштује и уважава.
