Српска православна црква и вјерници сутра прослављају светог Прокопија, једног од огњевитих светаца. Његов дан се светкује као један од 18 запрешних дана у години када се одлажу сви тежи и важнији послови.
У појединим дијеловима Србије и Републике Српске данашњи дан се посебно празнује ради здравља дјеце, док се у неким данас забрањује купање. Прокопије је крсно име појединих родова, а у неким насељима је завјетни дан. Каменоресци и рудари празновали су овај дан као славу својих заната. Избегавају се свађе и псовање. Свети Прокопије је велики светац из старог Завјета, на спомен када су некад многа дјеца умирала. Празнују га и муслимани.
На сутрашњи дан, 303. године, мученички је пострадао велики Христов сљедбеник, кога српски народ посебно слави. Свети Прокопије потиче из Јерусалима. Име му је било Неаније. Прихватио се војничке службе за владавине цара Диоклецијана. У вријеме једног похода Христос му се чудесно јавио, указавши му на велики свјетли крст на небу. Он се крстио и добио име Прокопије.
Јавно је исповиједио своју веру, знајући да ће бити погубљен.
У Нишу је у преднемањићко доба постојао манастир Светог Прокопија, у ком се чувала рука светитеља. Светиња је касније, кад су Турци заузели Ниш, пренијета у Прокупље, које је и добило име по овом мученику. Судбина моштију није позната од 18. вијека.
У неким српским крајевима сматра се да је овај дан погодан за свадбе, јер св. Прокопије походи и благосиља младенце.
Данас се избјегава копање, чак и сахрањивање.
Славили су га каменоресци и бунарџије.
По свим српским крајевима постоје разни обичаји и вјеровања у вези овог празника и придаје му се велики значај, иако није уписан црвеним словом у календар.
