Петровић: ЕРС у највећем инвестиционом циклусу од кад постоји

0
60

Електропривреда Републике Српске налази се у највећем инвестиционом циклусу у производне објекте, од кад постоји и у плану је изградња нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије, укупне снаге 1.000 мегавата, изјавио је генерални директор тог предузећа Лука Петровић.

– Приоритет у првој трогодишњој фази су изградња Хидроелектране Дабар, снаге 160 мегавата, три хидроелектране на Горњој Дрини, укупне снаге 190 мегавата и три хидроелектране на ријеци Бистрици, укупне снаге 34,5 мегавата – истакао је за Срну Петровић.

Он је напоменуо да је планирана и изградња Вјетропарка /ВЕ/ „Хргуд“, снаге 50 мегавата и Соларне електране „Требиње један“ капацитета 73 мегавата, те да се паралелно са тих пет великих, развијају и други пројекти.

– Имамо два закључена ЕПЦ уговора са кинеским компанијама – за изградњу ХЕ Дабар и за пројекат хидроелектрана на Бистрици, али је још потребно завршити финансирање ова два пројекта, што је веома сложена процедура разговара са банкама, по чијем завршетку ће доћи и до увођења извођача радова на ова два пројекта – рекао је Петровић.

Он је нагласио да теку радови на терену по већ закљученим уговорима за ХЕ Дабар, пренствено на капиталном објекату пробијања тунела Невесиње-Дабар, дужине 12.150 метара, а почело је и бетонско облагање тог тунела који је највећи у БиХ после рата.

– За хидроелекране на Бистрици је у току анализа документације, организација градилишта и прибављање неопходних прикључака како би све било спремно за изградњу три хидроелектране – додао је Петровић.

Када је ријеч о пројекту ХЕ Горња Дрина, он је подсјетио да је Уставни суд БиХ усвојио одлуку о новој процедури доношења концесије за ту хидроелектрану желећи, како је рекао, да прогласе територију Републике Српске и изградњу тог хидроенергетског објекта у своју надлежност.

– Свакако, немогуће је зауставити тај пројекат, јер никоме није сметао ни 80-их година прошлог вијека, ни у првим годинама овог вијека, када су биле у оптицају и друге концесије и инвеститори, али очито је да је засметало када је инвеститор Електропривреда Србије и сматрамо да овдје има више политике него икаквих прекршаја – истакао је Петровић.

Он је нагласио да се морају прихватити одлуке надлежних органа Републике Српске, који су надлежни за давање сагласности за изградњу ХЕ Горња Дрина и додао да „постоје интенције да се омета развоје ЕРС-а, а тиме и Републике Српске и да је то позната политика за коју се зна да долази искључиво од бошњачке стране“.

– Што се тиче ВЕ Хргуд, у току је веома сложена процедура Њемачке развојне банке, почев од избора тендер агента, консултаната, еколошке студије до грађевинских дозвола и овако спором динамиком, коју контролише искључиво та банка, може се очекивати да тек следеће године буде расписан тендер за увођење извођача у тај посао, који треба да траје 18 мјесеци, а објекат би могао да буде на мрежи тек 2024. године – рекао је Петровић.

Иначе се, указао је он, овакви пројекти припремају по пет година, а извођење радова траје годину до годину и по.

– ВЕ Хргуд ће много значити за општину Берковићи, која ће имати скоро милион КМ годишње од концесионих накнада и та локална заједница ће тиме дугорочно бити спасена и омогућиће се њен одрживи развој – указао је Петровић.

Говорећи о Соларној електрани Требиње један, он је напоменуо да је то пројекат који ће омогућити стабилност напајања за око 50.000 домаћинстава у Републици Српској, али и енергију за извоз и напоменуо да је завршена сва припремна документација и да се преговара са реномираним инвеститором из Мађарске, који је реализовао више сличних пројекта.

– Сложена је правна процедура увођења страног инвеститора у наше инвестиције и као што смо то радили са Горњом Дрином и увођењем инвеститора из Србије, исто тако морамо и за ову соларну електрану са новим инвеститором – појаснио је генерални директор ЕРС-а.

Он каже да нису занемарени ни ХЕ Билећа и Невесиње, у оквиру пројекта Горњи хоризонти, те да је чак „враћена у живот“ и могућа изградње ХЕ Фатница са водама из гатачког платоа, путем церничко-кључког поља.

– Оно што је сигурно је да имамо у потпуности спремну документацију за ХЕ Билећа и Хидроелектране на Требишњици су у фази добијања концесије за изградњу те хидроелектране, снаге 30 мегавата на улазу у Билећко језеро у мјесту Чепелица. Сматрамо да је то изванредан пројекат за изградњу хидроелектране по такозваном БООТ моделу, јер би пуштањем у рад ХЕ Дабар било корисно те исте воде, које се преведу кроз тунеле и канале, прерадити и на овој енергетској степеници – навео је Петровић.

Он је најавио да ЕРС у свом десетогодишњем плану развоја има и изградњу хидроелектрана на средњој и доњој Дрини, као и ХЕ Цијевна на Босни, вјетропаркова у Херцеговини и соларних електрана Требиње три и Љубиње три и ХЕ Суторина, која је планирана у рејону Бококоторског залива, а за коју је ЕРС прије мјесец дана добио писмо намјера од Електропривреде Црне Горе.

Према његовим ријечима, руководство ЕРС-а је то писмо намјера озбиљно схватило и именовани су стручни тимови за анализу могућности изградње те хидроелектране, која би била значајна, не само енергетски, него и за водоснабдијевање Бококоторског залива и шире.

– Постоји велика заинтересованост да се овај пројекат реализује, а знајући да изградњом Горњих хоризоната добијамо вишкове вода у акумулацијама Билећа и Требиње, увјерени смо да ће постојати физибилност овог пројекта и да ће бити потребно донијети још низ важних одлука за његову реализацију – рекао је Петровић.

Он је указао да су сви енергетски објекти, а посебно из обновљивих извора, у корак са свијетом и да се очекује и наплата „зелених сертификата“ за енергију из тих извора.

– Њиховом изградњом приходе неће остваривати само ЕРС и Влада Републике Српске, него и локалне заједнице од концесионих накнада, а запошљаваће се и становништва што ће допринијети и поправљању демографске слике на нашим подручјима – рекао је он и додао да ће се тако искористити расположиви енергетски ресурси, а ЕРС покренути и друге привредне гране у Српској.

– Видимо да је тржиште електричне енергије доживјело колапс, да слиједи велика енергетска криза у наредних неколико година и ко не буде имао инвестиције у обновљиве изворе енергије и могућност извоза струје, биће у великим проблемима и мораће државе прискочити у помоћ таквим електропривредама, иначе ће завршити у стечају – рекао је Петровић и истакао да је ЕРС једна од ријетких електропривреда која је извозно оријентисана и има загарантовану будућност.

Петровић напомиње да Енергетска заједница очекује од електропривреда на Балкану да приступе наплати такси за емисију угљен-диоксида, што се првенствено односи на термоелектране, истакавши да су те накнаде сада енормно велике у ЕУ.

– Наш став је да желимо да уводимо те таксе, али истовремено желимо и конкретну помоћ у реализацији пројеката из обновљивих извора енергије, јер немамо никаквих грантова, фондова, ни повољних кредитних линија. Нисмо спремни ни финансијски, нити технички да улазимо у плаћање тих такси, а да немамо никакву помоћ у изградњи постројења на „зелену енергију“ – нагласио је Петровић.

Он истиче да су електропривреде из окружењу већ повукле огромна средства за реализацију пројеката из обновљивих извора и за ревитализацију постојећих електрана и да су конкурентније од ЕРС-а, те да се без помоћи, бар онакве какву су имале Хрватска, Словенија и Мађарска не може приступити новим наметима, а тих погодности, каже, до сад још није било.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

fifteen + 4 =