За килограм паприка купци су у јануару ове године морали издвојити 1,19 КМ више него лани, а 1,25 за маргарин.
Статистичари су израчунали и да је телетина без кости за мјесец поскупила за 0,25 КМ, тврдокорни жути сир за 0,91 КМ, а макарони за 0,22 марке.
Потрошаче је додатно забринула криза настала због руско-украјинског сукоба, због чега су поједини похрлили да направе залихе брашна, уља, шећера и сличних намирница. Ипак, како увјеравају саговорници “Гласа” за то нема потребе, јер је снабдијевање домаћег тржишта уредно.
Предсједник Удружења млинара РС, Зоран Кос каже да је увоз житарица из Србије и Мађарске редован, те да су цијене остале исте као што су биле и прије избијања руско-украјинског сукоба. Ипак, како каже, у Чикагу на основној берзи дошло је до драстичног поскупљења пшенице.
– До сљедеће жетве брашно ће вјероватно отићи још коју марку, али то је једноставно усклађивање цијена са набавком сировине и праћење поскупљења енергената – рекао је Кос.
Млинари како каже купују по новим цијенама, па се то микса са залихама и добија се нека просјечна цијена, која иде помало на горе.
– У протеклих неколико дана потражња за брашном је повећана, посебно из ФБиХ, гдје је нешто већа паника. Међутим, нема потребе за лагеровањем брашна и паником јер имамо залихе које могу да задовоље потребе купаца – рекао је Кос, додајући да им се за неколико мјесеци ближи и нова жетва.
Извршни директор Удружења економиста Републике Српске “СЊОТ”, Саша Грабовац каже да се ситуација са куповином већих количина брашна понавља баш као и у доба појаве вируса корона.
– Требаће одређено вријеме да би се грађани смирили и да би дошло до смањења прекомјерне куповине, јер је ријеч о колективном страху од могућих несташица – рекао је Грабовац за “Глас”.
Када је ријеч о дивљању цијена Грабовац каже да би грађани требало да прате акције које објављују малопродајни ланци и да на тај начин колико-толико компензују стална поскупљења.
– Они који имају евентуално простора да мало више раде, сигурно ће и радити неке додатне послове јер им не преостаје ништа друго. А оно што би и држава требала свакако урадити, с обзиром на ванредне околности које смо имали током пандемије а сада и са сукобом између Украјине и Русије, који проузрокује многобројне поремећаје на тржишту енергената и хране, јесте то да размисле о смањењу пореза, акциза и намета бар на она добра која сви морамо свакодневно конзумирати – рекао је Грабовац.
Предсједник Удружења грађана “Покрет потрошача РС” Остоја Кременовић рекао је да им се веома много потрошача обраћа због скока цијена.
– Покретали смо иницијативу да се примјењују законска рјешења којима су прописана овлаштења Владе РС и надлежних министарства када је ријеч о контроли цијена, а са циљем заштите стандарда потрошача – рекао је Кременовић.
Домаћа производња
Остоја Кременовић каже да земље које имају скромнију домаћу производњу, осјете много већи притисак на тржишна кретања у вријеме кризе, него земље које имају снажнију домаћу производњу.
– Један број грађана Српске ствара резерве основних животних намирница за “не дај Боже”, али то је карактеристично понашање потрошача у кризним ситуацијама, за које нема потребе – рекао је Кременовић.
