Милош Црњански /1893-1977/, изузетан стилиста и најпоетичнији српски писац, рођен је 26. септембра 1893. године.
Студирао је историју умјетности у Бечу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду.
Радио је као професор и новинар, а од 1928. године био у дипломатској служби, у којој га је у Риму затекао Други свјетски рат, одакле одлази у Лондон.
Из емиграције се вратио у отаџбину 1965. године.
У роману „Сеобе“, који је написан 1929, те „Другој књизи Сеоба“ /1962/, успио је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расијањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.
Та дјела су велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу.
Остали романи Милоша Црњанског су: „Дневник о Чарнојевићу“, „Кап шпанске крви“, „Код Хиперборејаца“ и „Роман о Лондону“. Чувене су његова збирка пјесама „Лирика Итаке“ и поема „Ламент над Београдом“. Написао је новелу „Прича о мушком“, те драме: „Маска“, „Конак“ и „Никола Тесла“. Писао је и путописе: „Љубав у Тоскани“, „Књига о Њемачкој“, „Наша небеса“, „Наше плаже на Јадрану“ и „Бока которска“.
По доласку у Београд, објавио је посљедње дјело – „Ембахаде“.
Милош Црњански умро је 30. новембра 1977. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Према жељи из тестамента, Народна библиотека Србије примила је 1979. године пишчеву заоставштину.
