Министар финансија и трезора у Савјету министара БиХ Срђан Амиџић рекао је гостујући у Дневнику Нове БХ да је примање сваког појединца дефинисано међународним стандардима.
„Када говоримо о стварима које су везане за људска права то су права која су дефинисана међународним стандардима. Стандардима које нису дефинисале ни ФБиХ ни Република Српска. Примање сваког појединца је нешто што је међународно право. С те стране, као неко ко то поштује, морамо да нађемо рјешење за такве људе да остваре оно што је њихово лично примање. Наравно да ћемо наћи рјешење за сваког појединца који је зарадио своју плату“, рекао је Амиџић.
Коментаришући чињеницу да још није усвојен буџет заједничких институција БиХ, те да је на снази привремено финансирање Амиџић је рекао да нико неће сносити посљедице због тога.
„Што се тиче буџета заједничких институција то је једна администрација, један потрошачки буџет гдје близу милијарду КМ оде на плате, 21.500 људи ради ту и обавља административне послове и с те стране не вјерујем да ће ико ишта трпити. Нико од грађана није осјетио било шта по том питању. Привремено финансирање функционише апсолутно нормално и све институције функционишу нормално“, додао је Амиџић.
Амиџић се осврнуо и на критике које долазе од појединаца из Републике Српске.
„То су појединци који су асистенти ОХР-а из једноставног разлога – зато што нико не жели да чита. Ако неког занима, узмете члан 11 Закона о привременом финансирању став седам гдје је речено да је Министарство финансија и трезора дужно у привременом финансирању да захтјев Централне изборне комисије одобри у пуном износу. Пун износ је био 33 милиона 658 хиљада КМ. Ми смо одобрили седам милиона. То је довољно да се проведу локални избори на простору ФБиХ“, појаснио је Амиџић.
Амиџић се осврнуо и на састанке лидера странака на нивоу БиХ.
„Када се воде ти разговори, проблем је што партнери морају да иду по неко додатно мишљење које је обично везано за неки фактор са стране и онда то евентуално пролонгира процесе. Нама требају људи који имају свој став, који могу брзо да дају одговоре и с те стране некада неки процеси трају дуже“, додао је Амиџић.
Како је навео, коментаришући чињеницу да је БиХ добила статус преговарача са ЕУ, претходни период је показао да је Република Српска конструктиван партнер али, истиче, Српска није губила ништа од својих надлежности и од оних ствари које су битне за људе који живе у Српској.
„Управо на таквом разумијевању између ентитету и међусобном уважавању наш заједнички живот даље је могућ“, додао је он.
Када је ријеч о трошковима државних институција БиХ за прошлу годину, Амиџић каже да се ту углавном ради о трошковима за плате, презентације, путовања и друге видове материјалних трошкова.
„Када је ријеч о тим трошковима, ту притисак прави онај ко жели да има комодитет. То је потрошачки буџет и он као такав треба да буде што је мањи могуће јер то подразумијева више средстава у ентитетима – у Републици Српској и ФБиХ. Опредјељење Министарства финансија и трезора, али и ентитета, је било да издвајање ентитета за заједничке институције буде на истом нивоу као и 2023. године. Планирали смо да ће бити већи приходи или да ће Централна бака остварити већу добит и они су остварили 64,5 милиона КМ који су по закону уплаћени у буџет Министарства финансија и трезора и на тај начин смо надомјестили тај недостатак. Сва разлика која је постојала је усмјерена према капиталним пројектима који унутар овог буџета износе, нажалост, само 113 милиона КМ“, додао је Амиџић.
Осврћући се на економску реалност у БиХ, Амиџић је рекао да се она ослања на Европу.
„Стање у водећим економијама Европе није најбоље. Водеће економије Европе су ушле у рецесију и док Европа не крене на горе не можемо очекивати да ће БиХ направити неки искорак“, закључио је Амиџић.
