Видовићева је рекла да би смањење плата било веома штетно, јер би за посљедицу имало смањење потрошње која је ионако мала.
– Пензије ће сигурно бити повећане, а према садашњој процјени, мислим да ће бити могуће повећање за три до четири одсто – истакла је Видовићева.
Она је додала да Влада константо ради на растерећењу привреде, због чега је за наредну годину планирано смањење непореских давања.
– Министарство финансија ради на три закона која се односе на смањење посебне републичке таксе и на укидање многих комуналних такса, а све у договору са пословном заједницом – појаснила је Видовићева.
Министар финансија је нагласила да се новим законима предвиђа укадање одређеног броја такси које нису носиле неки значајан приход, али су стварале обавезе привредним субјектима.
С друге стране, навела је Видовићева, посебна републичка такса представља значајан приход у буџету, али је и велико оптерећење за привреднике.
– Договорили смо се да ту таксу смањимо за 30 одсто у наредној години, за 60 одсто у 2022. години, а да је потпуно укинемо 2023. На основу смањења и укидања одређених такси имаћемо пет милиона КМ мање прихода у буџету наредне године и та средства мораћемо надокнадити уштедама – рекла је Видовићева у интервјуу Срни.
Говорећи о новим мјерама помоћи привреди с циљем санирања посљедица пандемије вируса корона, Видовићева је навела да је Влада већ задужила Министарство трговине и туризма да припреми уредбу, односно услове под којима би да се давале субвенције и подстицаји за најугроженије у сектору туризма и угоститељства.
– Мислим да су у овом тренутку најугроженији хотели и туристичке организације и вјероватно ћемо ту уредбу веома брзо донијети, а односиће се на субвенције у смислу поврата пореза и доприноса на исплаћене плате – појаснила је Видовићева.
Она је навела да је приоритет Владе у вријеме пандемије да заштити здравље станивништва колико је то могуће, због чега су и издвојена додатна средства за здравство, а што је планирано и у буџету за наредну годину.
– Други наш приоритет је привреда, која је дошла у веома тешку ситуацију. Ми смо прољетос имали затварање привредних субјеката и за све оне који су били затворени исплатили смо плате и доприносе, да би касније онима којима је смањен обим пословања исплаћивали одређене субвенције – истакла је Видовићева.
Говорећи о додатним средствима које је Влада Републике Српске морала да издвоји због пандемије вируса корона, министар финансија је навела да је Влада на име трошкова за санирање посљедица пандемије до сада издвојила 324 милиона КМ.
Видовићева је истакла да је од почетка пандемије вируса корона за здравствени сектор издвојено 146 милиона КМ, за набавке опреме и медицинских средстава 92 милиона и 52 милиона КМ као грант Министарству здравља и социјалне заштите.
Према њеним ријечима, за опоравак привреде издвојено је 142 милиона КМ, од чега је 93,7 милиона КМ уложено директно у привреду, а 50 милиона КМ за гарантни програм Републике Српске.
– Тридесет милиона КМ су давања општинама, при чему смо великом броју локалних заједница надокнадили средства која су изгубили због смањења прихода, као и накнаде за дјелатности и раднике који су радили у отежаним условима – подсјетила је министар финансија.
Она је рекла да је један од резултата мјера које је Влада предузела одмах на почетку пандемије и то да Српска данас има исти број запослених радника као и прије пандемије.
– У прилог томе говори и податак да је приход од пореза на доходак за два одсто већи у односу на прошлу годину, а да су доприноси на плате већи за три одсто или 43 милиона КМ – нагласила је Видовићева.
Према њеним ријечима, Српска је успјела у намјери да задржи број радника, али, нажалост, није било могуће да се задржи ниво посла код свих пословних субјеката.
– Због тога ће доћи до пада бруто домаћег производа (БДП), који смо у другом тромјесечју успјешно сачували јер смо имали најмањи пад послије Србије и он је био 6,9 одсто, док су сви други у окружењу имали много већи пад – рекла је Видовићева и поновила да је буџет Српске ликвидан и стабилан, да се редовно измирују све обавезе, те да ће тако бити и у наредном периоду.
Она је нагласила да очекује да ће на крају године пад БДП-а бити мањи од пројекција Свјетске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ).
Приходи и порези
Видовићева је подсјетила да је ребалансом буџета предвиђен пад прихода од 240 милиона КМ, али да је закључно са 30. октобром пад 244 милиона КМ, те да се очекује додатни пад у новембру и децембру, првенствено код индиректних пореза.
– Ми већ три мјесеца имамо раст директних пореза. Директни порези су од 1. јануара до краја октобра пали за око два одсто, што је веома мало. У том паду највише је пао порез на добит и дивиденда – појаснила је Видовићева у интервјуу Срни.
Када је ријеч о индиректним порезима, Видовићева је навела да је пад већи од десет одсто, те да је са крајем октобра износио 143 милиона КМ мање у односу на прошлу годину.
– Очекујемо пад индиректних пореза и у новембру и децембру, без обзира што је нова година и што би требало да се повећа потрошња. С обзиром на ситуацију, не очекујемо раст, већ очекујемо пад прихода између 250 и 260 милиона КМ“, навела је Видовићева.
Према њеним ријечима, због већег пада прихода, али и већег издвајања средстава за здравство и привреду од планираног првим ребалансом, у другој половини новембра планирано је доношење другог ребаланса буџета.
– Цијенимо да ће други ребаланс бити у оквиру првог. Морамо покрити то што смо више издвојили за привреду и здравство и то мора ићи на уштрб одређених трошкова. Такође, морамо регулисати пад прихода – навела је Видовићева.
Говорећи о буџету за наредну годину, Видовићева је навела да се он неће много разликовати од првог и другог ребаланса буџета за ову годину.
– Приоритет у буџету за наредну годину биће здравство, затим привреда, а након тога инвестиције. Планирамо да направимо још много уштеда у буџету у смислу материјалних трошкова, а да повећамо ставку за инвестиције које се раде из буџета – нагласила је Видовићева.
Кад је ријеч о инвестицијама, Видовићева је истакла да је Влада Српске у преговорима за око три, четири значајна велика пројекта у електропривреди и путној инфраструктури, чија би реализација требало да почне идуће године.
– Најбољи лијек за овакво стање, односно за пад прихода и негативне посљедице пандемије, јесу инвестиције, јер једино оне могу покренути значајнији раст привреде и БДП-а – појаснила је Видовићева.
Она је додала да ће Влада усагласити буџет са свим социјалним партнерима, а његово усвајање се очекује до 20. децембра.