Република Српска нема цену и бранићу је свим законским средствима, као мајка и као кћерка.
За општину Језеро, која се угнездила на југозападу Републике Српске на пола пута између Шипова и Јајца, мало ко је знао све до пре пет година, док у фотељу начелнице није села Снежана Ружичић. Избор ове амбициозне жене био је и прекретница за мештане ове мале локалне заједнице.
Да ли мислите да су српски политичари на челу са Милорадом Додиком чак и Ви у том смислу, спремни да по сваку цијену одбраните Републику Српску?
Ако мислите на политичаре који дјелују на простору Републике Српске ја заиста не могу у њихово име дати одговор али ако питате за странку СНСД чији је предсједник Милорад Додик и ја члан, са пуном одговорношћу могу изјавити да смо спремни да бранимо свим законом предвиђеним средствима цјеловитост Републике Српске јер Република Српска нема цијену, нити се са њом може лицитирати.
Ако вам бошњачки политичари не дозволе, па и са тим законским средствима, да вратите надлежности Републике Српске које јој припдају, а које су предате на заједничке институције које је доносио и Високи представник, шта онда?
Пре свега у својој политичкој каријери до сад се нисам бавила политикама и нивоима власти у којима су се доносиле такве одлуке, нити мислим да неко може да не дозволи законом предвиђене надлежности. Такође, ја као члан и СНСД смо упознати које надлежности нам припадају, при том мислим на надлежности Републике Српске. Наша политика ме обавезује да заједно незаконито пренешене надлежности вратимо у оквир и надлежности Републике Српске. На који ћемо начин вратити надлежности и избјећи могућност да нам неко то оспори, што је основни задатак, јесте управо преко примјене Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ. Значи, ми нетражимо ништа што није Уставом БиХ односно Дејтонским мировним споразумом припадало Републици Српској.
Језеро многи наводе као и пример доброг суживота Срба и Бошњка, а кажу да Вас цене и поштују и једни и други?
-Када доносим неке одлуке оне морају бити на добробит и једнима и другима и свима који живе на простору Језера. Као начелница сам поделила и прве пакетиће за Бајрам у Језеру, била сам гошћа на ифтару, послала сам поруку у којој сам изразила и саосећање за све цивилне жртве последњег рата. Свесна сам да срце сваке мајке једнако боли и да су на свим странама сви губили најмилије, бол нема име и презиме. Сви морамо да схватимо да су наше разлике уједно и наше највеће богатство. Прва сам начелница и која је Дан Републике у Језеру обиљежила заставама Републике Српске и позвала комшије бошњаке на славу општине и све нама важне вјерске дане. Желим да Бошњаци који живе у Језеру осећају Републику Српску као своју кућу.
Да ли је нешто тако могуће, многи тврде супротно?
-Нико од нас нема резервно огњиште, па тако ни ми у Језеру. Морамо се међусобно поштовати и уважавати. Радити за добробит свих нас заједно. Морамо отворено говорити и уважавати своје разлике, а онда и поштовати ране и бол свих нас на овом простору. Увек сам за дијалог и за пружену руку. Основно људско право је право на говор, на истину, на своју вјерску припадност. Пустите да живимо и радимо на својим дедовинама, то бих поручила свима.
Језеро је постало планетарно позната општина. Добили сте и кратер на Марсу, колико Вам је то помогло у афирмацији локалне заједнице?
-А све је почело случајно. За везу општине Језеро и кратера на Марсу сазнала сам током 2018.године када је НАСА донела одлуку да ће локација слетања ровера “Упорност“ бити управо кратер Језеро на Марсу, а све ми је то саопштио један пријатељ. Прво сам помислила да је то нека шала. Преко Амбасаде САД у Сарајеву сам тражила потврду. Одмах нас је посетио и амбасадор Нелсон који ми је уручио писмо у којем се потврђује да је кратер на Марсу добио име управо по нашој општини.
Све је привукло велику пажњу регије?
-Одмах смо почели припреме. Дошли смо на идеју да у Језеру организујемо низ активности међу којима је и онлајн праћење лансирања и слетања ровера. Све то привукло је и пажњу светских медија, па смо тако као општина били светска атракција.
Језеро је постало атрактивна дестинација за излете у Крајини. Зашто то није био случај пре и колико је ту помогло лансирање ровера на Марс?
-Имамо јако занимљиву историју у којој има и прича да је у Језеру боравила и илирска краљица Теута где је одмарала након похода на Јадранском мору. Нисмо били у фокусу и поред бројних занимљивости и одличног географског положаја због чињенице да се досадашње власти нису залагале довољно. Тако нисмо имали ни инвеститоре који би улагали у Језеро. Лично мислим да можемо остварити сјајне резултате у погледу развоја сеоског и еко туризма, те одређених привредних грана.
Недавно сте имали и инвестиције за које је средства обезбедила Србија?
-Хвала Србији и председнику Александру Вучићу. Добили смо спортску дворану која се зове “Србија“, а сад градимо и вртић у Језеру такође средствима која смо добили од Србије. Ово је сјајна подршка и порука Србије да подржава останак и опстанак младих генерација на овим просторима.
Као и из многих других мањих средина и из Језера одлазе млади. како се изборити са овим проблемом, како задржати младе људе?
-Свима нама требају управо инвестиције кроз које ћемо отворити нова радна места. Морамо радити на стимулацији наталитета. Ово су две кључне ствари. Наши људи су вредни и желе да раде, али треба им омогућити посао. Држава би морала да младе стимулише на отварање малих и средњих предузећа, затим на отварање фарми на којима би се производила здрава храна. Такође требало би да ојачамо поново задруге какве смо имали у бившој Југославији. Оне би биле гарант да ће се роба продати и преко задруга би обезбедили тржиште.
Шта нас онда спречава да то реализујемо?
-Спречава нас прекомеран увоз. Ми увозимо храну сумњивог квалитета, а своју земљу смо запустили, сточни фонд нам је све мањи. Једноставно морамо зауставити гашење села, па она су окосница развоја. Остајемо без села, али и без здраве хране.
За Вас кажу да сте пример практичног патриотизма. Шта је то патриотизам?
-Патриотизам је кад волите друге а и себе. Патриотизам није мржња, већ љубав према својима, али и другима. Морамо се међусобно поштовати, уважавати једни друге са свим својим врлинама и манама. Управо тако нешто гајимо у Језеру. Волела бих да је тако у целој БиХ.
Да пређемо на Републику Српску и њен тренутну положај у БиХ. Да ли је Српска нападнута и да ли је враћање надлежности са нивоа БиХ најбоља одбрана.
-Да будем јасна, ми нисмо нападнути. Наравно, председник Додик жели да врати надлежности које су нам својим наметнутим одлукама одузели високи представници. Ми имамо Устав, тачније Дејтонски мировни споразум који је јасно прецизирао шта су чије надлежности. Оно што није добро јесте то што странци нису схватили да би свако наметање неких решења могло кад тад да изазове проблеме. Управо сад се то дешава.
Где је по Вама излаз из целе ситуације?
-Излаз је у дијалогу и заједничком договору. Дакле, кад тад мораћемо да седнемо и да се око свега договоримо. Иза нас је крвав и страшан рат у коме су гинули људи са све стри стране, било је много злочина и зато морамо да седнемо и разговарамо. У БиХ о свему постоје три истине. Треба утврдити шта је истина, казнити све који су чинили злочине и окренути се будућности. Имамо лепу земљу, вредне људе, можемо од Републике Српске и БиХ да направимо, да тако кажем, профитабилне земље. Све је на нама, а ако желе могу да нам помогну и странци, али не тако што ће да фаворизују једну од страна.
Многи су протеклих дана спомињали и могућност неког новог рата. Плашите ли се нових сукоба?
-Ја сам у рату изгубила оца који је био припадних Војске РС. И данас ми је тешко кад помислим на њега, а ја сам само једна од десетине или ститоне хиљада људи који су током рата изгубили неког од својих најближих. Имам двоје деце сина и кћерку и сад знам какве патње су имали родитељи који су слали своју децу у рат. Лично мислим да рата више никад неће бити. Учинићу све да више никад ниједна мајка, дете или родитељ не заплаче због ратних страдања. Мислим да смо сазрели и да смо из прошлости научили доста тога. Имам доста пријатеља Бошњака и Хрвата који деле исто мишљење. људи коме је до рата. Окренимо се привреди. Искористимо странце да добијемо инвестиције које ће да нам помогну да се развијамо.
Чест сте гост на Косову. Како гледате на то да су Срби за Запад увек лоши момци, а занемарују се злочини који су урађени над нашим народом?
-Мислим да су се други пре три деценије припремали за тај медијски рат, док смо смо ми то избегавали. Тај недостатак агресивног медијског приступа у којем ће се приказати и истина о страдању српског народа нас је коштао многих пресуда. Једној од тих пресуда и сада сведочимо, срамној и правоснажној пресуди Приштинског суда према Ивану Тодосијевићу. Овим је поново оживљен притисак на србе на Косову и Метохији и забрана говора као основног људског права.
Шта сте видели приликом боравка у јужној српској покрајини?
-Уверила сам се колико је тешко народу који живи доле. Била сам у прилици да прођем кроз Приштину и прво што сам приметила биле су многобројне заставе САД које се вијоре заједно са албанским. Такође рекли су ми да се и у тамошњим институцијама вироје исте заставе. Некако мислим да је то покушај да се на тај начин застраше Срби који су остали да живе на Косову.
Недавно сте у Језеру угостили и децу са Косова?
-Вођени идејом заједништва са братском нам општином Звечан посетили смо Косово и Метохију, а онда смо угостили децу са КИМа у нашој средини. За тих седам дана колико су боравили код нас трудили смо се да им омогућимо да се опсуте да забораве на све проблеме које тренутно имају у својој средини. Мајкама све деце смо припремили симболичне поклоне а свим малишанима сам поклонила велике заставе Републике Српске да се виоре на прозорима домаћинстава у братској општини Звечан. Деци и нашим људима са Косова наша врата су увек отворена. Деца морају да схвате да смо ми један народ, треба радити на духовном уједињењу, а границе нису битне. Оне су и невидљиве.
На крају питање треба ли у Републици Српској “Српско јединство“ и да ли је могу да се омо сачува?
-Српско јединство је потреба, јер само тако можемо остати и опстати. За српско јединство је потребно да се
окупе народ, политике и црква. Неопходно је да сједну и напишу заједно једну платформу о србима на овим просторима, шта то чини нас србима и људским бићима на овим просторима, од духовних до економских потреба, националних вриједности, химне, заставе, празника и свега оног испод чега као народ не смијемо, као и да нико испод тог не може да поступа да је то азбука која ће бити дио кривичног закона Републике Српске и да свако ко угрози прописано, пред законом и одговара.
