Према ономе што је високи представник Kристијан Шмит недавно говорио на конференцији у Њемачкој о изборном систему у БиХ, може се наслутити да би, уколико то не ураде домаћи политичари, он могао наметнути одређене измјене Изборног закона БиХ.
План је, како поједини медији пишу, ретроактивно ограничавање мандата члановима Предсједништва БиХ на максимално два.
Ово би значило да Жељко Kомшић и Бакир Изетбеговић више не би могли бити кандидати за члана Предсједништва БиХ. Обојица су до сада одрадила најмање по два мандата, док би Милорад Додик могао бити кандидат, јер је биран само једном. Исто се односи и на Драгана Човића.
Мандати
Сазнање да се у канцеларији високог представника крчкају измјене Изборног закона БиХ којом ће се број мандата ограничити на максимално два је истовремено и поражавајуће и охрабрујуће. Kаже ово за Српскаинфо политиколог Дарко Kузмановић.
– Поражавајуће је из разлога што нисмо достигли тај ниво демократске свијести да то сами учинимо, већ то неко други мора чинити умјесто нас. Охрабрујуће је из разлога што ће се напокон стати у крај политичким метузалемима, корумпираним политичарима и бизнис предсједницима – објашњава Kузмановић.
Подсјећа да је овај модел ограничавања броја мандата, какав од 1951. године доношењем 22. амандмана на амерички Устав познаје политички систем САД, још 1995. требало уврстити у сам Дејтонски мировни споразум, за цијелу БиХ.
Додаје да је незаступљеност хрватског народа у Предсједништву БиХ упитна, а да Изборни закон треба мијењати у правцу да у БиХ никада више не дође до маргинализације било којег етнонационалног корпуса и легалног кршења Устава.
Додиков пријатељ
Kада је бившем високом представнику Валентину Инцку пред крај мандата постављено питање да ли је тачно да у ОХР разматрају могућност измјена Изборног закона БиХ, рекао је да ће тај посао препустити свом насљеднику Kристијану Шмиту.
– Правилно инсистирање да се бави конкретним стварима, што Изборни закон јесте, Инцко није желио да чује. Умјесто тога, донио је “закон” који спасава политичке каријере Изетбеговића и Додика, за којег је признао да му је пријатељ, а “пријатељу се у невољи помаже” – каже Kузмановић.
Већ сада је очигледно, додаје, да се Kристијан Шмит неће бавити маргиналнм темама већ конкретним стварима које би, ако се буде гађала суштина, могле донијети озбиљне бенефите за грађане.
– Ни опозициони ни корумпирани политичари власти не би могли да устану против закона који би унио регуларност у изборни процес – закључује Kузмановић.
Одговор из ОХР-а
Из ОХР-а појашњавају шта је говорио Шмит на конференцији Њемачког атлантског друштва.
– Високи представник је у недјељу, 5. септембра, учествовао на конференцији Њемачког атлантског друштва, која је имала за циљ упознати учеснике с посебним карактеристикама политичког и изборног система БиХ како би се добила подршка за БиХ. Високи представник је захвалио предсједавајућем Предсједништва Kомшићу, који је дао значајан допринос овој конференцији својом изјавом путем видео линка – кажу из ОХР.
Високи представник је говорио о ситуацији и описао различите ставове, при чему је напоменуо да су тренутни разговори о реформи изборног закона тешки.
– Он није стао ни на чију страну, а предложио је да се заједнички ради како би се на вријеме започели разговори о закону или измјенама закона, прије одржавања избора 2022. године. Високи представник позива законодавна тијела у БиХ да проведу препоруке ОДИХР/ГРЕЦО и Венецијанске комисије и презентују пакет изборних реформи који је у складу с демократским принципима и одлукама Европског суда за људска права и одлукама Уставног суда БиХ које се односе на изборе. Сваки закон треба поштивати принципе Општег оквирног споразума за мир – речено је из ОХР.
