Чкаља се за вријеме Другог свјетског рата налазио у Културно-просвјетној екипи 47. дивизије Народноослободилачке војске Југославије, а након рата и демобилизације уписује студије ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Године 1946. постао је члан Драмског студија Радио Београда, гдје и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“.
Глумио је и у првој серији Телевизије Београд „Сервисна станица“, од 1959. године.
У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана.
Од 1976. године имао је статус слободног умјетника.
Чкаља је остварио велики број улога на филму и у ТВ серијама.
Најбоље улоге остварио је у серијама „Сервисна станица“, „Љубав на сеоски начин“, „Камионџије“, „Врућ ветар“, као и у филмовима „Орлови рано лете“, „Бог је умро узалуд“, „Паја и Јаре“, те „Авантуре Боривоја Шурдиловића“.
Имао је успјешну сарадњу са колегом Мијом Алексићем, такође, истакнутим глумцем и комичарем.
Добитник је више награда, међу којим су – Стеријина награда, Седмојулска награда и Нушићева награда за животно дјело.
Посљедње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота.
Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи ДОС-а. Умро је 20. октобра 2003. у Београду у 80. години живота.
Њему у част постављена је спомен-плоча 9. фебруара 2018. године у Београду.
