Вода је највећи ресурс Републике Српске за будућност и кључни циљ даљег развоја овог сектора је очување вода и изградња квалитетне водопривредне инфраструктуре у свим дијеловима Српске, оцијенио је директор Јавне установе „Воде Српске“ Мирослав Миловановић.
„Тако можемо утицати да Република Српска сачува залихе квалитетне воде које има јер то у будућности може да представља највећи ресурс и компаративну предност Српске, а у перспективи на томе може да се базира укупни привредни развој Републике, почев од квалитетне воде за пиће, производње здраве хране, производње електричне енергије кориштењем хидроенерегије, развоја пољопривреде, туризма и других привредних грана“, навео је Миловановић.
Захваљујући озбиљном приступу Владе Републике Српске за опоравак и развој водопривреде и квалитетној стратегији управљања водама, истиче он, за релативно кратко вријеме је Српска из тешке ситуације дошла у позицију да сектор вода буде један од важних покретача привреде и укупног друштва.
Миловановић у тексту објављеном на интернет страници „Вода Српске“ напомиње да је стање у сектору вода данас значајно боље него прије великих поплава из 2010. и 2014. године.
„Влада Републике Српске, ресорно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавна установа `Воде Српске` уложили су максимум напора да ризик од поплава у Српској буде сведен на најмању могућу мјеру и у протеклој деценији уложено је 220 милиона КМ у пројекте заштите од поплава“, навео је он.
Из Фонда солидарности Републике Српске финансирано је 99 мјера на подручју 20 градова и општина Републике Српске у укупној вриједности 24 милиона КМ, док је 47 мјера завршено у оквиру пројекта „Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској“ финансираном из кредита Европске инвестиционе банке од 55 милиона евра.
Према ријечима Миловановића, уложена су и вишемилионска средства за мјере заштите од поплава путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката при ресорном министарству, а у пројекте наводњавања уложено је 40 милиона КМ.
„Урађено је заиста много, али има важних послова које је потребно завршити да би имали адекватну заштиту од поплава у Српској“, навео је директор „Вода Српске“.
Миловановић каже да је водопривреда дуго била запостављена, да више од 30 година није било никаквих улагања у водопривредне објекте и да је већина тих објеката скоро била изгубила своју функционалност.
„Због тога је Влада Републике Српске одмах након поплава 2010. године озбиљно приступила санацији водопривредних објеката и побољшању укупног стања у сектору вода. Динамика тих послова још је више убрзана послије великих поплава 2014. године и данас је ситуација знатно боља него прије десетак година“, истакао је он.
Према његовим ријечима, од 2010. године до данас Влада Републике Српске обезбиједила је значајна средства за инвестиције у водопривреди, посебно за послове санације и изградње објеката одбране од поплава и путем повољног кредита Европске инвестиционе банке, средстава из Фонда солидарности Републике Српске и грант средстава, урађено је много пројеката заштите од поплава широм Српске.
„Истовремено, значајна средства су уложена и у заштиту вода, покренути су озбиљни програми за превенцију поплава, раде се и озбиљни пројекти наводњавања у Републици Српској. Већину ових послова урадиле су домаће компаније па су инвестиције у сектору вода добро послужиле и за покретање домаће привреде. Видно су побољшани и услови за пољопривредну производњу“, навео је Миловановић.
Он је указао и на утицај ових инвестиција на укупан друштвени амбијент, истичући да су неки пројекти уређења ријека и канала много утицали на унапређење инфаструктуре појединих градова и насеља, самим тим и квалитета живота грађана.
„Након успјешне реализације претходног кредита Европска инвестициона банка одобрила је нови кредит за пројекте заштите од поплава у Републици Српској, у износу од 19 милиона евра. Са тиме `Воде Српске` улазе у нови инвестициони циклус до 2024. године са више значајних мјера као што су санација дијела корита ријеке Врбас у Бањалуци, санација ријеке Милошевице у Приједору, санација црпних станица поред ријеке Саве, почетак изградње дринског насипа у Семберији и друге мјере“, рекао је Миловановић.
Према његовим ријечима, неке мјере биће финансиране у оквиру Програма интегралног развоја коридора ријека Саве и Дрине путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката у укупном износу од око 30 милиона евра.
Са тим средствима биће финансирана регулација дијела водотока Врбаса у Бањалуци, реконструкција водотока Гомјенице у Приједору, реконструкција главног ободног канала у Бијељини и још неке мјере.
Миловановић је оцијено да је дрински насип у Семберији један од најважнијих приоритета Владе Републике Српске.
„Ми улазимо у тај посао, упркос одређеним потешкоћама са рјешавањем имовинских односа, што је обавеза локалне заједнице“, нагласио је он.
Наводећи да су за тај пројекат већ била обезбијеђена финансијска средства из кредита Свјетске банке, он је подсјетио да је процес био заустављен јер њихове процедуре нису дозвољавале да се врши експропријација земљишта на основу утврђивања општег интереса од Владе Републике Српске.
„Због тога смо изабрали други извор финансирања, јер није могуће да изградњу тако важног инфраструктурног објекта спријечи пар појединаца који су незадовољни условима експропријације или једноставно не желе да траса насипа прелази преко њихових парцела. Дрински насип треба да заштити све грађане у Семберији од поплава ријеке Дрине и ниједан појединац нема право да то онемогућава“, нагласио је Миловановић.
Он каже да су већ обезбијеђени сви услови и средства за изградњу прве дионице дринског насипа од ушћа ријеке Јање у Дрину до уставе у Јањи у дужини од 2,2 километра и најављује да ће ускоро бити покренут јавни позив за извођење радова.
