Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да се овај град састоји од три урбане средине које, прије свега, треба што квалитетније саобраћајно повезати, а истовремено омогућити да правила градње и понашања буду приближно иста и да он добије занимљиве и другачије контуре него што су то градови који су урбано повезани.
Уочи семинара о архитектури, пројектовању и изградњи објеката који је у Палама организовала Подручна привредна комора Источно Сарајево, Ћосић је истакао да се Источно Сарајево континуирано развија, те да је специфично по томе што има три урбане средине – једна се односи на општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, друга на општину Пале, а трећа на општину Соколац.
“Интересује нас како развијати урбане средине града, а нека од наших питања биће и лакша саобраћајна повезаност општина у саставу града Источно Сарајево”, рекао је Ћосић новинарима.
Говорећи о формирању завода за изградњу града Источно Сарајево, Ћосић је навео да та идеја постоји одређени период, те да ће се ићи у два правца.
“Један је формирање савеза за изградњу града који би био неформално тијело при кабинету градоначелника и био би `лабавије` тијело у чијем саставу би били представници општина и људи из Градске управе, а други, тежи и одговорнији, би био завод за изградњу града Источно Сарајево”, навео је Ћосић.
Према његовим ријечима, тај завод би требало да има адекватне лиценце, које омогућују израде регулационих планова, урбанистичких пројеката, просторног плана, до нивоа надзора, а можда и пројектовања, а у некој фази би се можда могао у будућности појавити и као инвеститор за одређену врсту пројеката.
“Завод је некада постојао и посредством њега је ишла изградња Српског Сарајева и неславно је завршио. Да нам се то не би поновило, морамо имати озбиљан приступ”, напоменуо је градоначелник Источног Сарајева.
Предсједник Подручне привредне коморе Љубиша Танић навео је да је у оквиру семинара планирана панел дискусија о архитектури и грађењу данас, са посебним освртом на БиХ, те да ће у разговору бити представници власти, академске заједнице и еминентни стручњаци из поменутих области, након чега ће бити донесени закључци о којима ће бити упозната градска управа, али и ресорно министарство у Републици Српској.
Танић је као једног од учесника панела најавио архитекту Драгомира Кривокућу, који је руководилац обнове манастира Хиландар.
Кривокућа је подсјетио да је овај свети храм изгорио у марту 2004. године и то 56 одсто његове површине.
Он је навео да је пожар настао због слијегања на темељима манастира, те да је због вјетра који је дувао, изгорјела сјеверозападна страна манастира, односно оштећења су била таква да су објекти били неупотребљиви.
Кривокућа је рекао да је обнова кренула у мају 2006. године, јер нису постојали логистички и други услови за почетак радова, те истакао да је срећа да у том пожару није изгорјело ништа што је било вриједно.
“Процјена грчког Завода за заштиту споменика културе, али и Србије јесте да ће требати више од 10 година да манастир буде обновљен. Обнова у пуном захвату кренула је 2012. године, док економска криза и пандемија одгађају завршетак обнове манастира”, рекао је Кривокућа, те додао да би, ако не буде неких непредвиђених околности, до краја 2023. године требало да буде обновљен дио који је изгорио.
Према његовим ријечима, у овим објектима требало је обезбиједити и ону инфраструктуру која до тада није постојала – воду, струју, канализацију, гријање.
“То све радимо, не само да бисмо омогућили бољи угођај људима који ту бораве, прије свега монасима, већ и да би манастир био заштићен од неких будућих посљедица, односно да би, у неких пар стотина година, био обезбијеђен од неких спољних утицаја”, истакао је Кривокућа.
