Јуче је у Гацку одржан састанак представника синдиката ЕРС и ЕПС, на коме се разговарало о тренутном стању у двије Електропривреде, те о даљим корацима кад је заштита права запослених у овом сектору у питању.
Не улазећи у проблеме са којима се суочавају у ЕПС- у, јер су њихови па су вјероватно мањи, ми ћемо се осврнути на оно што је предсједник Одбора синдиката ЕРС, Зоран Мићановић рекао у обраћању медијима након састанка.
“Данас смо закључили да је ово већ “дебело” ухватило неког лошег рада у Електропривреди Србије и Електропривреди Републике Српске и данас смо се договорили да ћемо ми кренути у радикализацију синдикалне борбе”, рекао је у уводним ријечима Мићаловић.
А онда је у наставку причао о бројним проблемима махом у ЕРС, но дјеловало је на моменте да се тек почео бавити синдикалним радом и да није дуги низ година један од истакнутијих (по функцијама) синдикалац.
“Испаљивао” је с времена на вријеме већ застарјеле синдикалне пароле, рекао је да ЕРС има запослене, али не и раднике.
Навео је доста проблема на које “обични” радници одавно указују, али их управо “лажни борци за права радника”, спаковани у синдикалне одборе који су се претворили у канцеларије за лобирање владајућих странака, годинама гурају под тепих.
Лијепо звучи прича о повећању плата из уста првог синдикалаца ЕРС-а, који више нема подршку радника у предузећу из кога долази пред пар микрофона, али су он и његове колеге изгледа заборавиле да су баш у истом или мало промијењеном саставу последњих година, чувајући своје функције, пристајали на укидање бонова за струју, умањење накнаде по основу минулог рада, умањење регреса, све до укидања шкољке јаја за Васкрс.
Како је наступ одмицао отровала се и његова позадина, а то је “рушење” тренутног руководства ЕРС-а, а чак је Мићаловић замолио Милорада Додика да то учини.
Да је синдикат оно што је некад био, па да га озбиљно схватимо, овако састанак к’о састанак, мало се јело мало се пило…
Кроз Стару Херцеговину
