Србија је престала да увози струју пре око две недеље, и за то су заслужни стручњаци из норвешке компаније Ристад енерџи. Реч је о водећој светској аналитичкој компанији за индустрију нафте и гаса, која се однедавно бави и тржиштом енергије из обновљивих извора. Послују у 30 држава, познати су по добрим прогнозама, каже Милош Здравковић, стручњак за енергетику. „Норвешка компаније је призната светска водећа компанија, свако ко се интересује за енергетику, може да користи апликацију Ристад енерџи аналитикс. Не знам шта су они могли да ураде па да ми већ 15 дана не увозимо струју – ако је председник то рекао да умири грађане – јер људи на интернету могу да виде каква је ситуација. Наслеђе Грчића у ЕПС-у је такво да се тешко може исправити у догледно време“, каже Здравковић и наводи пример Републике Српске која је, каже – „радила све супротно од Грчића и сада не мора да увози струју“.
Када помињемо домаћу памет, и да ли је имамо, Здравковић наводи пример Електропривреде Републике Српске.
„На челу Електропривреде Републике Српске је ђак познатог професора Митровића, декана Машинског факултета, који је радио све супротно од Грчића (ја не знам чији је он био студент). У Републици Српској су занављали свој термокапацитет и улагали у то, плански вршили експропријацију и копали угаљ, и они сада једини у југоисточној Европи имају вишак електричне енергије, а не ослањају се на нуклеарну енергију“, каже Здравковић.
Нови менаџмент ЕПС-а је, наводи – добар.
„Али, ја као инжењер немам слику стања у буџету. Оно што може одмах да се уради, то је да ми не смемо сада да кажемо да не увозимо струју. Иако то звучи као јерес због цене, боље да је сада увозимо, јер ће на зиму цена бити већа“, наводи саговорник Инфобиза.
Можемо, додаје, да складиштимо угаљ, да понумо акумулације.
Коментаришући у који би сегмент пословања електропривреде могао да уђе страни капитал, он каже да не мисли да је то електромрежа и подсећа да је део цене струје коју чини њен пренос , већи од дела који иде на производњу енергије.
Тако би се, каже, десило да у случају да се приватизује дистрибуција, да грађани у мање развијеним деловима земље добију веће рачуне за струју од Београда или Новог Сада који су најразвијенији. Према његовим речима – ниједна држава није продала електромрежу, у већини европских земаља држава управља дистрибуцијом електричне енергије.
„Да се оградим – ја сам за то да не смемо да продамо оно што нам је остављено из прошлих времена, али ту поново долазимо на штету која је причињена ЕПС-у, наша електропривреда је у јадном стању и највеће негативно наслеђе господина Грчића како су се експлоатисали копови. Ми сада морамо да скинемо 125 милиона тона јаловине да бисмо дошли до потребног угља. То захтева посебну финансијску ињекцију, тражење партнера, неки јоинт вентуре за нове копове и нову електрану по највишим еколошким стандардима. Било је таквих понуда, можда је и то део уговора са Норвежанима о којем се за сада само спекулише“, закључује Здравковић.
