Прошле године сваких шест секунди уништавана је површина прашума величине фудбалског игралишта или укупно око 38.000 километара квадратних, показују сателитски подаци.
Отприлике једнаке површине уништаване су и претходних година.
Свјетска организација за заштиту природе објавила је да су се популације животиња, птица, риба и биљака од 1970. године смањиле за готово 70 одсто.
Да би се спријечило изумирање лавова и поларних медвједа и зауставило уништавање прашума, потребан је захтјеван вишенамјенски план којим ће бити заштићена „безбједносна мрежа“ свијета природе, наводи се у чланку у листу „Сајенс“ /Наука/, који потписује 60 стручњака из цијелог свијета.
„Није довољно имати само амбициозан циљ борбе против изумирања врста, ако немамо једнако амбициозан циљ за екостеме и генетску разноврсност“, наводи један од аутора зоолог Пијеро Висконти, научник из Међународног института за примијењену анализу у Бечу.
Научни одбор УН за биодиверзитет, у драматичном извјештају прошле године, упозорио је да је милион врста суочено са изумирањем, углавном због губитка станишта и прекомјерне експлоатације, а за то су одговорни људи.
Низ циљева које је исто тијело УН усвојило прије једне деценије, а требали су бити испуњени до краја ове, потпуно је пропуштен.
„Не успијевамо да заштитимо разноврсност живота на Земљи“, признаје Јохан Рокстрем, директор Института за истраживање климатских утицаја са сједиштем у Потсдаму.
Сви докази упућују на то да је 2030. године крајњи и кључни рок за дефинисање амбициозних и стварних циљева, указују научници.