У вријеме када се доносила одлука о куповини мобилне болнице то је било једино исправно рјешење, јер нам ситуација на терену није дозвољавала да чекамо да нам се деси да нема мјеста у болницама и да немамо гђе да смјестимо заражене и обољеле, каже у интервјуу за Српскаинфо премијер Републике Српске Радован Вишковић.
С обзиром на то да добављач није завршио цјелокупну испоруку, као што је било наведено у уговору, Републички штаб за ванредне ситуације задужио је прошле седмице Институт за јавно здравство Републике Српске да раскине уговор с предузећем “Глобал Балкан” у вези с набавком мобилне болнице, те да тражи поврат од 4,2 милиона КМ, колико је уплаћено за ову болницу.
Вишковић истиче да ће добављач вратити цјелокупан износ новца и да Српска неће бити оштећена.
Много је расправе у јавности изазвала управо набавка те мобилне болнице. Да ли ју је заиста било потребно набавити?
Лако је бити генерал након битке. Да смо знали у марту какво ће стање бити у мају сигурно да би рекли: „Па, не треба нам болница, не треба нам 200 респиратора, не треба нам ни два милиона маски и свашта нешто“. Међутим, доносити одлуке у то вријеме, када је пандемија била на врхунцу и када су све земље како у окружењу тако и широм свијета бројале мртве и заражене, није уопште било једноставно. Нека се неко стави у моју улогу тих дана и тих ноћи када сам увече лијегао и ујутро се будио са сликама мртвих из Италије, Шпаније, Србије и других земаља. Како је било гледати слике из Италије и Шпаније, гђе у једном моменту нису стигли да сахрањују мртве већ су их остављали у спортским дворанама и ходницима. Плашили смо се да би то могло и нас да задеси и жељели смо на вријеме да осигурамо да до тога не дође. Шта би било да се, не дај боже, којим случајем десила ситуација да било ко од нас дође у позицију да доведе неког свог ближњег у болницу и да му тамо кажу да нема мјеста и да му не могу помоћи. Зашто не поставимо такво питање?!
Да ли смо били близу тога?
Јесмо, јер смо се грчевито борили с временом да задржимо број заражених на ниском нивоу и да се у исто вријеме сналазимо, улажемо у адаптацију неких давно напуштених објеката, који су били предвиђени за рушење, и да их претварамо у болнице. То је у том моменту радио читав свијет. На сву срећу, нисмо доживјели судбину Италије, Шпаније и још неких земаља. Знам да би многи ликовали и радовали се томе, како би могли онда упријети прстом у нас и рећи да смо ми одговорни, јер смо били неспособни. Нисмо смјели чекати да нам мобилна болница затреба. Ишли смо логиком “шта ако нам буде требала”. Шта ако нагло скочи број заражених, рецимо у Херцеговини, Приједору, Бијељини… Ова мобилна болница би се у том случају могла рашчланити и поставити, на примјер, на 10 локација по 50 кревета. То је био једини разлог зашто смо се одлучили за ову куповину. Радили смо све што је било могуће да спријечимо да нам та болница затреба и да сачувамо људске животе. На жалост, нисмо успјели спасти све животе. Желим још једном да упутим искрено саучешће свим оним грађанима чији се вољени, на жалост, нису успјели изборити с вирусом.
Да ли сте задовољни оним што је направљено на сузбијању пандемије у Српској?
Важне су чињенице, а оне говоре да смо сачували наш здравствени систем и да смо успјели да пандемију одржимо под контролом како нам се не би десио италијански сценарио. Када погледам уназад и сјетим се какво је стање било у марту и априлу, када су сви били у страху и паници, а морате доносити одлуке хладне главе и у исто вријеме гледате слике стотине мртвих и заражених од Италије, преко Шпаније, Француске и других земаља. Шта сте могли очекивати у Српској него да се исто и нама може десити. Све што смо радили, а показало се данас да смо радили на исправан начин, било је да спријечимо управо тај сценарио. Ми смо мала економија, мала заједница и наши финансијски ресурси су ограничени, наши здравствени ресурси су ограничени, наше могућности су значајно мање него све земље које сам набројао. Показали смо да смо једним оранизованим радом, добром координацијом, добрим мјерама и добрим одлукама које смо доносили, успјели ставити пандемију под контролу. По ко зна који пут ћу се захвалити нашим грађанима који су поштовали све наше мјере, јер да нису били одговорни и да нису поштовали све те мјере, ми не би могли имати све ове резултате које имамо. Зашто не поменути и податак да ниједан здравствени радник у Српској није заражен у ковид амбулантама и ођељењима. Многи не могу да се тиме похвале. То значи да је наш здравствени систем функционисао добро и по свим препорукама СЗО, као и да су наше процедуре биле исправне и да смо као Српска обезбиједили довољно заштитне опреме за наш здравствени систем, наше људе, докторе, медицинске сестре, техничаре и све оне који су свакодневно по неколико сати морали радити са зараженима. Ми смо за непуна два и по мјесеца у здравствени систем Српске уложили скоро 100 милиона КМ.
