Република Српска неће уводити намете становништву и привреди због пандемије вируса корона, а све субвенције и подстицаји остају и биће редовно исплаћивани, рекла је у интервјуу за „Глас Српске“ министарка финансија Републике Српске Зора Видовић.
Она је нагласила да ће подршку директно из буџета добити око 90.000 запослених те да ће ребаланс буџета Републике Српске највјероватније бити до краја маја.
Интервју проносимо у цијелости:
Колики је пад буџетских прихода?
Приходи су очекивано смањени. Укупан пад прихода закључно са априлом је 104 милиона КМ. Због поремећаја у равнотежи између прихода и расхода неопходан је ребаланс буџета, који би требало да буде завршен до краја мјесеца. Срезаћемо трошења јавне управе, непотребне издатке, одгодићемо и неке инвестиције, а започете настављамо, јер се ниво привредне активности и развоја мора одржати. Све обавезе редовно ћемо измиривати, захваљујући ранијем суфициту од 77 милиона КМ.
Како би Српска могла завршити ову финансијску годину? Да ли је извјестан дефицит?
Рано је за процјене. Може се очекивати да ће пад прихода и повећана трошења на санирање посљедица привредног застоја довести до дефицита. То, ипак, не значи да ће он бити неконтролисан и дуготрајан, јер ће мјере за опоравак привреде подстаћи опоравак економије.
Да ли ће због кризе бити укинуте неке субвенције и подстицаји или уведени нови намети?
Субвенције и подстицаји нису и неће бити укидани. За то је од почетка године издвојено 25,7 милиона КМ. Све исплаћујемо у року, а субвенције су омогућене чак и оним пољопривредницима којима су раније биле блокиране, јер су имали неизмирене обавезе. Неће бити нових намета становништву ни привреди. Фонд солидарности се пуни од добровољних донација, кредита и других средстава. Биће помогнуто прије свега здравству и привреди.
Колико новца се очекује од међународних финансијских институција, а колико од задужења?
Задуживање је за већину земаља, па тако и нас, неизбјежно. Са међународним финансијским институцијама је постигнута добра сарадња. Од аранжмана са ММФ-ом припада нам више од 240 милиона КМ. Тај новац је за потребе здравства и привредника, а у току је и реализација кредита, вриједног 25 милиона КМ са Свјетском банком, који ће бити усмјерене у здравство. ЕУ је одобрила пакет од три милијарде евра, а БиХ би требало да добије 250 милиона евра. У току су преговори, између осталог, и са ЕБРД-ом. Посљедњом емисијом хартија од вриједности остварено је задужење од 137,5 милиона КМ. Ако пандемија убрзо буде окончана, ти износи ће бити довољни за опоравак привреде.
Постоје ли процјене колику ће штету претрпјети Република Српска због вируса?
Ако се све смири и економија оживи до јуна, прелиминарне су процјене да би губитак износио до -3,5 одсто БДП-а. За сада се успијевамо носити са теретом кризе. Коначне размјере знаћемо касније и, у складу са тим, креирати даље правце дјеловања.
Колико ће радника бити обухваћено исплатом најнижих плата и доприноса те додјелом новчане помоћи од стране Владе?
Уплате доприноса за март за око 40.000 радника су у току и за њих је издвојено више од 18 милиона КМ. За април ће бити исплаћена нето плата од 520 КМ плус доприноси и тиме ће бити обухваћено око 70.000 радника. Када томе додамо здравствене раднике, полицајце, инспекторе и остале који добијају једнократну помоћ од 1.000 КМ, то је око 90.000 запослених који ће добити подршку директно из буџета.
Које су тренутно свијетле тачке, односно шансе за напредак?
Постоје одређене позитивне промјене и у овој невољи. Једна је да је акценат више него раније стављен на домаћу производњу. Такође, неки произвођачи су се преоријентисали на производњу маски, заштитне опреме, а тиме се нису бавили. Појачан је и теретни жељезнички саобраћај, а ограничено кретање подстакло је и коришћење дигиталних сервиса, образовања на даљину и других савремених алата којима се нисмо претјерано служили.
Донесене су бројне мјере за помоћ привреди. Много је угрожених субјеката, како оцјењујете коме их првенствено усмјерити?
Мјере помоћи планирамо, у складу са потребама, наставити и за мај. Помоћи треба свим дјелатностима и предузећима која су сада у озбиљним проблемима, а која ће након окончања кризе моћи одрживо пословати. Влада је спремна да сноси дио трошка њиховог преживљавања и по цијену раста јавног дуга. Тако ће бити избјегнуто гашење радних мјеста, а пословна активност очувана, чиме се обезбјеђује, између осталог, и будуће сервисирање тог дуга.
