„Веритас“: 29 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба, убице одавно на слободи

0
42
Данас се навршава 29 година од ликвидације најмање 124 госпићких Срба 17. и 18. октобра 1991. године у Хрватској, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“. 

Породице убијених посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да су тројица осуђених за овај злочин већ одавно на слободи, напомињу из „Веритаса“.

У Госпићу и околним мјестима у јесен 1991. године Хрватска војска и полиција су, углавном под маскама, одводили српске цивиле из њихових кућа и станова и ликвидирали их разним начинима и на више мјеста.

Ликвидирани су углавном виђенији Срби који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму.

У том периоду је, према „Веритасовим“ подацима, убијено најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од чега скоро половина 17. и 18. октобра.

До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага.

Из „Веритаса“ указују да се ништа не предузима на проналажењу осталих 74 посмртних остатака убијених Срба.

Са ликвидацијама српских цивила био је упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе, наводе из „Веритаса“.

Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године пронашли 24 угљенисана тијела српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, упознати су, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација, и представници међународне заједнице, под чијим „притиском“ је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о тим ликвидацијама.

Иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава, случај је врло брзо стављен ад акта, а тијела убијених су из примарних премјештана у секундарне гробнице.

Тужилаштво Хашког трибунала, убрзо по оснивању, водило је интензивну истрагу о овом догађају и случај је, прије него је оптужница подигнута, уступљен хрватском правосуђу.

Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци је у марту 2001. године подигло оптужницу против пет припадника Хрватске војске и полиције због ратног злочина против цивилног становништва, а оптужени су за безразложно хапшење и ликвидацију најмање 50 лица.

Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци из марта 2003. године осуђени су тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић на 15 година, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске Мирко Норац на 12 година и Стјепан Грандић, тадашњи комадант Друге бојне, на 10 година затвора.

Истом пресудом суд је, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага, који су 25. октобра 1991. године одвезени и убијени на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића, због одустанка тужиоца, суд одбио оптужбу.

Међународне и домаће институције и организације из године у годину питају зашто нису процесуирани и остали припадници Хрватске војске и полиције за које је „ван сваке сумње“ у том судском поступку утврђено да су планирали, хапсили и учествовали у ликвидацијама госпићких Срба, по командној или индивидуалној одговорности, а таквих је више десетина, као што се то ради у другим случајевима и у другим државама региона, истичу у „Веритасу“.

Неки од њих су и данас на високим функцијама и положајима у Хрватској војсци, полицији и власти.

У Госпићу је, према попису становноштва из 1991. године, живјело 9.025 становника, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена.

Према попису из 2011. године, у том граду је живјело 6.575 становника, без ознаке националне припадности.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

sixteen + fifteen =