Већим накнадама спречавају отказе дан уочи избора

Локалне изборне комисије у БиХ покушавају да у буџетима локалних заједница за идућу годину добију више новца да би подигле примања чланова бирачких одбора и на тај начин спријечиле њихово осипање.

Општинама и градовима дозначено је, након општих избора 2018. године, око 4,2 милиона КМ за око 52.000 именованих чланова и замјеника чланова бирачких одбора. Висина накнаде се тада, према одлукама ЦИК-а, кретала од 20 до 110 марака, у зависности од позиције у одбору.

То, истичу у локалним комисијама, није довољно имајући у виду обим посла и одговорности, а на то су ЦИК-у указали представници са подручја Сапне, Лопара, Теочака и других из те регије на састанку који је одржан у сриједу.

Акценат је био на именовању и раду бирачких одбора, а дискутовано је и о висини накнада која је разлог за велики број одустајања од чланства у одборима. Закључено је да је потребно искористити овај период, односно вријеме када се кроје локални буџети у БиХ, за упућивање иницијативе за повећање тих накнада.

Предсједница бањалучке изборне комисије Нада Батинар потврдила је да су и они предузели конкретне потезе. За “Глас Српске” каже да вјерује да ће им и поћи за руком да у наредном периоду накнаде буду повећане.

– Посебно је тешко бити предсједник бирачког одбора. Када су у питању локални избори, у буџетима локалних заједница се планирају средства за те накнаде. Направили смо нашу пројекцију и тражили смо повећање од око 24 одсто у односу на 2018. Органи управе су показали разумијевање па се надамо да ће та пројекција и проћи – рекла је Батинарева.

Први човјек изборне комисије у Новом Граду Љубан Кнежевић сматра да је повећање накнада могуће, евентуално, само у већим локалним заједницама. До тога би, додаје, требало да дође, али за то је потребно пронаћи модел.

– Нама су средства лимитирана, немамо могућности за повећање код нас. Дуже истичем да нема логике да се локални избори финансирају из буџета локалних заједница, а општи из буџета БиХ. Избори су избори, исти људи се ангажују и логика је да се из буџета БиХ све плаћа – рекао је Кнежевић.

Стање у бирачким одборима, који дуже важе за најслабију карику изборног ланца у БиХ, анализирано је и у публикацији коју је недавно објелоданила Централна изборна комисија (ЦИК) у коју је увршћено укупно 45 закључака усвојених на научној конференцији “Општи избори – изазови изборног процеса” коју је организовала та комисија уз подршку Мисије ОЕБС-а у БиХ и Савјета Европе.

Утврђено је да је у периоду од 24 до 36 часова пред опште изборе дошло до масовног одустајања чланова и предсједника одбора. И тада је истакнуто да је потребно повећати накнаде за рад и промовисати тај одговоран посао те размотрити и санкције за политичке субјекте чији кандидати одустану од ангажмана у бирачком одбору.

Неправилности у раду било је у свим циклусима, а одговорни су доказане грешке на дан избора правдали физичким умором, падом концентрације, лошим условима рада, неадекватном обуком. Њима су, након утврђивања неправилности и одговорности, изрицане казне од 300 до 500 марака или забрањиван рад у изборном процесу на четири године, а кажњени су у жалбама истицали да 300 КМ сматрају превисоком казном. Мало ко се, према ранијим подацима, жалио на забрану ангажовања за рад у органима за спровођење избора.

У БиХ би идуће године требало да буду одржани локални избори на којима ће бирачи бирати нове градоначелнике, начелнике те одборнике у локалним скупштинама.

Висина накнаде према одлуци ЦИК-а за опште изборе 2018. године (у КМ)

* предсједник 110

* члан 80

* замјеник предсједника (ангажован на дан избора) 55

* замјеник члана (ангажован на дан избора) 30

* замјеник предсједника/члана 20

(није ангажован на дан избора,

а прошао обавезну обуку)

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име