Ставови Фахрудина Радончића у вези с проблемом илегалних миграција добили су пуну подршку у Савјету министара и могу рећи да сам сагласан с већином тих мјера које предузима министар безбједности и ставова које јасно износи, истакао је Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара.
Тим одговором Тегелтија је истакао шта мисли о идеји министра безбједности БиХ Фахрудина Радончића о протјеривању илегалних миграната из БиХ. Тегелтија истиче да се је и прије избора Савјета министара непрестано понављао да се не слаже с политиком коју је претходни Савјет министара водио када је ријеч о илегалним миграцијама, јер је БиХ сама себи направила од тога проблем.
– Ми смо сада промијенили политику у односу на илегалне миграције, мислим да ћемо остати на тој политици, а то је да су интереси грађана БиХ испред било чијих других, укључујући и илегалне мигранте. Друго, безбједносни проблем миграција је најтежи проблем с којим се БиХ сусреће. Сви други проблеми везани за миграције су на другом мјесту, а мој лични став је да се не може десити да се по БиХ људи крећу без личних докумената, без да знамо ко су. Не знам можемо ли са сигурношћу рећи да не постоји никаква опасност да се изазове било какав безбједносни проблем – каже Тегелтија.
Додаје да због тога мисли да Министарство безбједности добро ради када су у питању миграције, а за изјаву Радончића каже да није претјеривање и да она прије свега значи да морамо да дефинишемо шта мигранти у БиХ желе, да добро знамо ко су и шта су и да ли представљају безбједносну пријетњу нама, или не.
– Ја ћу, наравно, наставити да сарађујем и дајем подршку господину Радончићу, у сарадњи са свим безбједносним структурама у БиХ, али и нашим међународним пријатељима, који су веома заинтересовани за безбједност у цијелом региону, да се ради на рјешавању проблема миграција, поготово имајући у виду да на границама Грчке и Турске налази огроман број избјеглица и вјероватно чим се мало смири ово стање везано за корона вирус за очекивати је поновно покретање већег броја миграната према Западној Европи, с Блиског Истока и неких других крајева. У сваком случају мислим да морамо знати ко се налази у БиХ кад су у питању мигранти. С те стране пуна подршка министру Радончићу да то утврди – поручује Тегелтија.
Како се недостатак једног министра из Републике Српске одражава на рад Савјета министара? Да ли је Џевад Махмутовић адекватна замјена?
– Велики проблем је неизбор министра за људска права и избјеглице, посебно јер је тај ресор јако важан за функционисање Савјета министара. Личног сам мишљења да је направљена велика неправда, и људска и морална, према господину Млађану Божовићу, јер он има све капацитете који су неопходни за обављање једне тако важне функције. Ја очекујем да ћемо до средине маја ипак изабрати новог министра за људска права и избјеглице и да ћемо лакше функционисати у будућем периоду.
Када је у питању господин Махмутовић, нема ништа спорно у вези његове способности да обавља функцију и могу лично да кажем да он и ја имали добру комуникацију, без икаквих неслагања у вези рада министарства, али је евидентно да када немате министра, да је најтеже управо ономе ко га мијења с обзиром да и окружење и сарадници знају да нећете бити министар. Што свакако отежава рад. Ја очекујем да до средине маја буде комплетиран Савјет министара, да буде изабран министар и да ће господин Махмутовић заједно са новим министром наставити успјешно да руководи овим министарством.
Министарка спољних послова Бисера Турковић повукла је неке од потеза који су критиковани у Српској, попут писма Мађарској и ЕУ због помоћи Републици Српској. Можете ли да зауставите министре да наступају као слободни стријелци, представници само своје партије?
– Мој став је увијек био да су министри у Савјету министара прије свега чланови Савјета министара, послије тога су министри у својим ресорима и на крају чланови својих политичких партија које су их предложиле на те функције. Ја сам упозоравао све и министре и замјенике да ћемо, ако се придржавају тога, бити сви поштеђени било каквих неспоразума и медијских неслагања. Нажалост, неколико министара, не само госпођа Турковић, у својим наступима су прво наступали с позиције члана своје политичке партије, па тек онда с позиције министра, апсолутно занемарујући позицију колективног органа који они чине, а то је Савјет министара.
Такви иступи било ког члана Савјета министара понајвише штете онима који то раде – њима самима, а сигурно ни на који начин не доприносе рјешавању проблема. Поједини иступи министара заиста нису били на фокусу рјешавања проблема и ја се надам да ће се одустати од те праксе. Заиста не можете никога натјерати да не износи своје ставове, али ова расправа коју сада имамо у вези с распоредом средстава ММФ говори о томе да ниједан проблем није могуће ријешити на начин изношењем својих ставова, своје политичке партије у медијима, већ да се ти проблеми морају рјешавати унутар органа, унутар Савјета министара.
У којој фази је спорни аранжман БиХ са ММФ? И раније сте учествовали у преговорима са ММФ. Ко је овај пут у праву – бошњачки или хрватски министри?
– Могу да кажем да сам јако задовољан аранжманом са ММФ и њиховим Инструментом за брзо финасирање. Од прве варијанте, која је подразумијевала да ће БиХ бити обезбијеђено 150 милиона евра, у преговорима са ММФ дошли смо до тога да је БиХ добила преко 330 милиона евра средстава из инструмента за брзо финансирање. То су ситуације у којима је од изузетне важности брзина, у којем тренутку се реагује, јер на почетку доживите шок са наглим растом расхода и губитком прихода и врло је важно да смо испреговарали са ММФ поменута средства. Узећу за примјер кризу која је свима нама још у сјећању, а односи се на поплаве 2014. године. У тренуцима када је готово пола БиХ било под водом, ММФ нам је тада одобрио из овог истог инструмента много мање новца – око 85 милиона специјалних права вучења, а овај пут смо добили 265 милиона специјалних права вучења, што ће бити од велике користи за ентитете и Брчко Дистрикт.
Што се тиче самог аранжмана, он је завршен. Ту више заиста не постоје никакве дилеме, новац се налази на рачуну Централне банке. Сад постоји тај процес преноса средстава са рачуна Централне банке на рачуне ентитета и Дисктрикта и мислим да је овдје у питању само једно техничко питање и одређено неслагање између министара из реда бошњачког и хрватског народа. Нико не спори ни проценте ни то колико коме новца треба да припада, говоримо о спору да се у једној одлуци која то дефинише стоји реченица која је усаглашена на састанку, али није написана. С једне стране имате став да то треба да буде прецизирано, а с друге стране да не треба. Ја позивам и једне и друге да превладамо то стање и да је што је прије могуће омогућимо пренос средстава са рачуна Централне банке на рачуне ентитета и Брчко Дисктрикта.
Радите ли у Савјету министара на новом нацрту буџета институција БиХ за 2020. након што вам је Предсједништво вратило ранији приједлог? Која ће да буде кључна измјена?
– Јавност зна да су министри из Републике Српске гласали против тадашњег буџета, јер смо буџет усвојили у тренутку када је било евидентно да је пандемија вируса корона узела маха и да ће се морати штошта у том тренутку промијенити. Ми смо упозоравали да буџет који је направљен у периоду када није постојао тај проблем треба да се измијени и прилагоди новонасталој ситуацији. Били смо у том тренутку прегласани и он је упућен у Предсједништво БиХ. Предсједништво је, процјењујући оно што смо ми тада рекли и оно што се дешава у земљи, одлучило као формални предлагач тог буџета, да буџет врати Савјету министара са сугестијама да сви они трошкови и расходи који у овом тренутку постоје и који су били исказани у буџету, да се покуша да се буџетска средства не троше за те намјене, већ да се кроз одређене уштеде покуша створити један финансијски простор како би се помогло у борби против пандемије вируса корона.
По том принципу смо разумјели поруку коју смо добили од Предсједништва БиХ и Министарство финансија и трезора ради у овом тренутку на буџету заједничких институција за 2020. Све оно што процјењујемо без чега можемо у овој 2020. години нећемо финансирати. Покушаћемо остварити један оквир финансијских средстава како би могли да пружимо подршку. Очекивање и могућности које стоје пред буџетом заједничких институција су релативно мале и као што видите сви фондови којима се финансира подршка унутар ентитета су из извора кредитних средстава, али све оно од тих средстава што се буде могло уштедити ставићемо на позицију могућности употребе за борбу против пандемије вируса корона или санацију одређених посљедица. Мислим да рокове имамо – то је 31. мај ове године да доставимо Предсједништву буџет. Мислим да ћемо прије тога то завршити и доставити и мислим да ћемо у договору с парламентом и политичким партијама које чине и опозицију и већину изгласати један буџет који је минимално у оним оквирима који је неопходан за функционисање институција у БиХ, а свугдје гдје постоји више средстава да то искористимо за борбу против пандемије вируса корона.
Да ли су аеродроми у БиХ отворени за повратак наших држављана, који желе да се врате у БиХ? Чини се да је око тог питања настала конфузија.
– Аеродроми нису отворени, ни за наше ни за друге путнике. То је био, наравно, један од захтјева здравственог сектора. Наиме, у тренутку када смо успоставили пуну контролу над друмским граничним прелазима, нама се почео појављивати некотролисани улазак путника, не само из БиХ, него и путника из нашег окружења, који су се враћали са неких дестинација у иностранству. И били смо у поприлично великим проблемима како и шта са њима радити. У једној ситуацији се појавило 40-ак путника, грађана Србије, који су са неких путовања у иностранству, преко Истанбула, дошли у Сарајево и нико није желио да их прихвати. То су просто биле такве ситуације.
Због тога смо одлучили да се гранични прелази затворе, да сви грађани БиХ који дођу посебним, организованим летовима, да иду у карантин, да ли у Републику Српску, да ли у ФБиХ. И та мјера доста добро функционише. Наравно да се то односило и на грађане који одлазе из БиХ, на стране држављане, а оставили смо слободан авиопревоз само за робни транспорт, првенствено хуманитарну помоћ, ствари које су потребне за здравствени секртор.
Остављена је могућност и да постоје изузеци, када доносимо појединачне одлуке и донесен је приличан број појединачних одлука којима смо омогућили да пребацимо наше грађане у БиХ. Сјећате се доласка младих кошаркаша, малољетници који су се налазили у Италији, па грађана из великог броја земаља који су, потом одмах, одлазили у карантине. Значи, за сваки долазак је потребна појединачна одлука Савјета министара. Да би се то одобрило, мора бити постигнута пуна сагласност са кризним штабовима ентитета куд одлазе ти људи који долазе са аеродрома. Мислим да је то добра мјера, да је добра са становишта епидемилошке ситуације, да је добро и позитивно дјеловала.
Федерација БиХ је укинула карантине и полицијски час, без договора са Српском. На почетку кризе постојао је договор вас и ентитетских премијера да се мјере доносе усаглашено. Значи ли то да систем договарања више не важи?
– То је, по мени, најлошија одлука која је донесена од почетка ове борбе са пандемијом и заиста ми је жао зашто је кризни штаб у Федерацији донио такву одлуку. Подсјетићу вас да смо, чим се почела дешавати ситуација везана за пандемију, одржали састанак у Добоју, гдје су били ентитески министри здравља, премијери ентитета, министар безбједности и министар цивилних послова у Савјету министара, представници Брчко Дистрикта, преставници цивилних заштита, на којем је био захтјев и једних и других здравствених радника да је неопходно направити карантине и донијети одлуку о забрани уласка страних држављана како би се контролисао процес ширења вируса, јер се на тај начин контролисало ширење заразе.
Након тога смо донијели одлуку да се успоставе карантини на граничним прелазима, обезбиједили ангажовање Оружаних снага на граничним прелазима и уз много напора успјели обезбиједити да се на цијелој територији БиХ, у свим општинама успоставе локални карантини за грађане који улазе на те граничне прелазе. Нажалост, послије тога дошла је та одлука за коју не знам како да је окарактеришем, сем погрешном одлуком. Мислим да, у суштини, у Федерацији нису користили капацитете ОС БиХ које смо им ставили на располагање и да је постојао притисак од оних људи који су били у карантинима. Али, уз мало напора и добре воље, мислим да су ти карантини требали остати бар до средине маја.
На сједници Предсједништва дуго се разговарало око тога и тражио се начин како да превладамо ту ситуацију, до става сва три члана Предсједниства да до средине маја то није требало да се деси. И они су задужили мене, као предсједавајућег Савјета министара, да обавим консултације са Републиком Српском и ФБиХ како да уједначимо праксу. Или да Српска укине своје карантине, што мислим да би било јако лоше, или да Федерација поново успостави карантине у својим локалним заједницама. Заиста сам о томе неколико пута разговарао и са једнима и са другима, али изгледа да нема спремности да се то уједначи.
Што се тиче полицијског часа, сигуран сам да у овом периоду празника 1. маја није требало да се укине, да смо требали имати мало чвршћу ситуацију, чвршћу контролу кретања међу људима. И ако погледате податке за сриједу, да данас имате значајан број обољелих у Републици Српској и у ФБиХ, што је само порука да смо се опустили, да се мјере не примјењују дословно како су се до сада примјењивале. Ја ћу и даље инсистирати и покушавати да се те мјере, не само у области здравствене заштите, него и неких економских мјера, координирају и сигуран сам да координиране мјере дају много боље резултате него појединачне.
Чињеница је да ће због вируса корона без посла остати велики број људи. Како вам се чине мјере које у том смислу предузимају ентитети? На који начин Савјет министара може да помогне?
– Сви пратимо шта се дешава у земљи и окружењу, мјере које проводе неке земље у ЕУ и говори се о великим цифрама, прије свега у земљама ЕУ и чини ми се како наш износ средстава о којима ми говоримо није довољан. Оно што било кога да питате, свака влада ће вам рећи да су њихове мјере најбоље и да су најобухватније и томе слично. Вријеме ће показати. Влада Српске се опредијелила за један концепт, Влада Федерације за неки другачији концепт, то су неке комбинације мјера које имамо у нашем окружењу. Ово су, рекао бих прве мјере, нека врста одговора на сам удар вируса корона, а да нам озбиљне мјере тек предстоје. Борба против корона вируса и прије свега економских посљедица изазваних вирусом корона није кратка трка на 100 метара, то је је дуги маратон кроз који ће морати да прођу сви привредни субјекти, земља и сви грађани. Ситуација у којој ћемо морати да научимо да живимо, да радимо и привређујемо у условима када је са нама и вирус, што значи да ћемо морати бити спремни да радимо, а да испоштујемо све оне услове који се од нас траже са становишта здравствене безбједности.
Оно што је Савјет министара требао и могао да уради у овом тренутку – урадио је. Ми смо се у свим својим мјерама, имајући у виду наше надлежности, фокусирали на оно што је од нас највише тражено – а то је како да обезбиједимо несметан транспорт роба. Друга ствар јесте рјешавање питања Закона о јавним набавкама и како да омогућимо брзу и једноставну процедуру јавних набавки медицинских средстава, опреме, лијекова и томе слично. И те двије ствари смо, заједно са ЕУ и европском заједницом, ријешили. Заједно са Комисијом за јавне набавке дали смо инструкције и данас не постоји ниједна примједба којом се било ко у БиХ жали да има пролеме око процедуре јавних набавки. Не желим да говорим о томе да ли то неко злоупотребљава. И са треће стране, рећи ћу једну ствар којој смо ми били јако посвећени, а то су преговори са међународним финансијским институцијама.
Обавили смо разговоре са свим финансијским институцијама. И могу рећи да постоји заиста велика спремност међународних финансијских институција да буду дио процеса и подршке БиХ у борби против ове пошасти. Рекао сам да смо већ обезбиједили 700 милиона евра, то је највећа подршка у кратком периоду за било коју ситуацију коју је обезбиједила БиХ. Говоримо о тим средствима која су већ испреговарана. А наравно, стоји и спремност Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој, као и Свјетске банке за значајно учествововање са својим финансијским средствима у подршци и јавном сектору, прије свега владама, а затим подршци и приватном сектору.
Колико сте задовољни досадашњим учинком Савјета министара? Да ли више функционишете као партнери или као ривали?
– Прво неколико чињеница. Савјет министара изабран је годину дана након избора и ни данас, четири мјесеца након избора, није комплетан. Није изабран министар за људска права и избјеглице БиХ као ни замјеник министра безбједности. Потом је у фебруару Народна скупштина РС донијела одлуку везану за рад представника Српске у заједничким институцијама и на крају, почетком марта, сусрели смо се са појавом пандемије изазване вирусом корона која је практично блокирала не само БиХ, већ и цијели свијет.
О томе како функционише Савјет министара, шта је радио у претходна четири мјесеца свако има свој став. Ми ћемо оставити још неко вријеме док се не смири ситуација око пандемије, да разговарамо о томе како је и шта је радио Савјет министара. Чињеница је да ће пандемија изазвана вирусом корона обиљежити не само 2020. годину већ и године које долазе. Што се тиче функционисања Савјета министара у ова два мјесеца од појаве вируса корона, могу да кажем да сам јако задовољан како је радио у овим критичним тренуцима и како су се министри понашали и односили према овој појави. Став свих релевантних и међународних и домаћих институција је да је Савјет министара, као и друге институције у БиХ, реаговао благовремено и адекватно и да због тога имамо стабилну епидемиолошку ситуацију у БиХ.
Основни приоритети којима смо се ми у Савјету министара бавили у вези вируса корона, а што је директно везано за наш мандат, било је да је обезбиједимо подршку здравственом сектору, канале снабдијевања и да обезбиједимо финансијску подршку, прије свега ентитетима и Брчко Дистрикту. Наш задатак на самом почетку појаве пандемије био је да заштитимо здравствени сектор у БиХ од неконтролисаног уласка и страних држављана и држављана БиХ који се враћају, а који потенцијално са собом носе вирус. Све оне одлуке које су се односиле на тај дио, а које је Савјет министара доносио, донијете су благовремено и онемогућено је нагло ширење епидемије, а тиме се здравствени сектор ни у једном тренутку није нашао у ситуацији да нема довољно капацитета за прихват обољелих.
Колико новца сте обезбиједили за здравствени сектор?
– Од самог почетка било је јасно да здравствени сектор троши огромна финасијска средства и да је неопходно обезбиједити финасијску подршку здравственом сектору што је и урађено путем Свјетске банке. Обезбеђено је додатних 36,2 милиона евра за здравствени сектор у БиХ. У једном тренутку дјеловало је и да ће комплетан систем снабдијевања на овим просторима бити обустављен, јер су све земље у нашем окружењу и ЕУ затвориле границе, а БиХ је као мала земља и мала привреда зависи од снабдијевања и роба и сировина из тих земаља. Реаговали смо заједно са земљама ЕУ и обезбиједили линије транспорта роба, утврдили транспортне коридоре за несметано кретање роба, обезбиједили смо посебан третман за возаче и данас можемо рећи да, након великих гужви на почетку, имамо стабилан систем снабдијевања, и када је упитању увоз и када је у питању извоз.
Када говоримо о финасијској подршци ентитетима и Брчко Дистрикту, испреговарали смо са међународним финансијским институцијама и Европском комисијом подршку од готово 700 милиона евра кроз аранжмане са ММФ, кроз Европску комисију и Свјетском банком, од чега 616 милиона кредитних средстава, а 84 милиона су грант средства Европске комисије. Средства у износу од 616 милиона биће оперативна до краја јуна ове године што је значајна подршка свим напорима које ентитети и Дистрикт проводе у санирању посљедица пандемије. Радили смо у том периоду доста стабилно, али увијек постоје неке ситуације у којима можете коментарисати да ли постоје или не ривалски или партнерски односи између политичких партија које чине Савјет министара и колико год то било изражено у јавности могу да кажем да смо у претходном период радили као добар тим.