Тегелтија: Међународна заједница благонаклоно гледа на ситуацију у ЦИК-у

0
654

БАЊАЛУКА – Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да је све што ради Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ дио покушаја да се побјегне од избора у режији политичких опција које су свјесне да ће доживјети пораз на локалним изборима.

„Те опције имају своје људе у ЦИК-у који доносе ове одлуке које смо виђели. Два дана након избора нових чланова ЦИК-а у Сарајеву сам добио информацију да ће избори бити расписани за датум за који су сада расписани. Очигледно је да је неко у тренутку када је припремао избор ЦИК-а имао на уму потребу да ради ово што се у овом тренутку ради“, нагласио је Тегелтија.

Он је оцијенио да је било више грешака приликом избора чланова ЦИК-а БиХ, иако су процедуре веома прецизне и до детаља је дефинисано како се врши њихов избор.

„Људи којима је то струка кажу да се у години избора не мијењају чланови ЦИК-а, а уз то они који су изабрани не испуњавају услове, почевши од њиховог политичког ангажмана као препреке за избор до искуства у спровођењу избора“, рекао је Тегелтија за РТРС.

Према његовим ријечима, забрињавајуће је да представници међународне заједнице гледају благонаклоно на ситуацију у ЦИК-у.

„Иако су свјесни да су прекршени процеси приликом избора нових чланова ЦИК-а, од њих чујемо само једну реченицу да ће све одлучити суд, као да унапријед знају каква ће бити одлука суда“, навео је Тегелтија.

Он је нагласио да је јасно који су мотиви за то што је на овај начин рађено када је ријеч о ЦИК-у, али изненађује да су неки људи и политичке партије који су досљедни када је ријеч о процедурама, прихватили да приликом избора чланова ЦИК-а буду прекршени сви прописи.

„Моја порука ЦИК-у је била да раде свој посао и да не брину о новцу који је обавеза Савјета министара. Нажалост ЦИК је имао менторе који су рекли да избори морају бити помјерени и да ће даље бити покушаја да буду одгођени како би спријечили свој изборни дебакл. Новца за изборе ће бити и ми ћемо о томе, бар када је ријеч о представницима Српске, сигурно донијети одлуку“, поручио је Тегелтија.

Говорећи о очекивањима од захтјева СНСД-а да Уставни суд БиХ оцијени уставност и законитост одлуке ЦИК-а о одгађању избора, Тегелтија је истакао да је тешко знати исход, имајући у виду начин доношења одлука и принцип који често функционише тако да су на једној страни два плус три (двоје бошњачких и троје страних судија/, а на другој четири судије /по двоје српских и хратских).

„За очекивати је да ће, ако Уставни суд буде одлучио да доноси одлуку и упусти се у меритум, вјероватно одлучивати на тај начин. Тако кажу они који боље од мене познају рад Уставног суда БиХ. Постоје и стручњаци који сматрају да Уставни суд није надлежан за доношење те одлуке и да је то требало да уради неки други суд. Поражавајуће је за изборни процес да имамо ЦИК који свој легитимитет треба да потврђује у суду“, нагласио је Тегелтија.

Коментаришући тврдње представника опозиције да је избор чланова ЦИК-а био легалан и да ће они спријечити изборну крађу, Тегелтија је рекао да се у случају када се зна да ће се изгубити избори траже изговори.

„Изборни губитници траже изговор за то. Након свих избора које је опозиција изгубила од 2006. године до данас сада су се сјетили да говоре о томе и знају да ли ће бити изборне крађе или не. Мени је апсолутно свеједно ко је у ЦИК-у. Што се мене тиче могу изабрати лидере опозиције да буду чланови ЦИК-а. Воља грађана биће исказана на изборима било у октобру, било у новембру и не можете путем ЦИК-а покрити све своје неуспјехе, погрешне политике и погрешан однос према грађанима“, рекао је Тегелтија.

Он је додао да гласачи прате шта ко ради и како се ко понашао и у овом веома сложеном времену епидемије вируса корона, као што ће пратити како ће се понашати и након тога.

Најтежи период економске кризе тек долази
Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да је први талас економске кризе изазване епидемијом вируса корона завршен, а да је за очекивати да најтежи период тек долази због чега власти морају да буду спремне да повуку и неке радикалне потезе.

„Највећи терет биће на државама и њиховој способности да интервенишу и подстакну привредну активност“, нагласио је Тегелтија.

Он је истакао да је БиХ, као и остале земље у окружењу, из шока који је доживио здравствени сектор прешла у економску кризу.

Први талас кризе, додао је он, завршен је и сви нивои власти у БиХ су реаговали у складу са својим процјенама шта је најбоље за грађане и привреду.

„Влада Републике Српске се опредијелила за брзу интервенцију са значајним финансијским средствима што је довело и до значајно мањег броја отпуштених радника. Влада Федерације БиХ је, заједно са владама кантона, изабрала други модел и то је резултирало већим бројем незапослених, али сматрам да ће ефекат и у ФБиХ бити веома позитиван и да ће се брзо вратити некадашњи број запослених“, оцијенио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, други талас кризе када је ријеч о економији тек долази, а његове посљедице ће, прије свега, зависити од тренутка када ће се рећи да је заустављена епидемија и од тога како ће се кретати сусједне државе и најзначајнији спољнотрговински партнери.

„То су, осим Хрватске и Србије, Италија и Њемачка у којима је процијењено да ће у овој години доћи до значајног пада бруто домаћег производа“, рекао је Тегелтија за РТРС.

Он је навео да постоји и страх грађана који су опрезни у потрошњи, што уз пад инвестиција и опште потрошње може значајно утицати на период трајања економске ктизе.

„Најважније је да буде подстакнута лична и инвестициона потрошња у којој значајну улогу треба да има држава како би били покренути привредни субјекти који су претрпјели озбиљну штету. Потребно је креирати значајан инвестициони циклус у БиХ, а то подразумијева и да се држава додатно задужи. Тај инвестициони циклус ће вратити способност земљи да сервисира кредите и да подигне потрошњу која је потребна нашој привреди“, појаснио је Тегелтија.

Истичући да ће за то бити потребна сагласност свих у БиХ, Тегелтија је поручио да ће Савјет министара бити подршка владама ентитета на којима ће бити највећи терет.

„Формирали смо радну групу у којој ће бити премијери ентитета, предсједавајући Савјета министара, ресорни министри и људи задужени за финансијски сектор. Ми треба да конципирамо заједнички програм на нивоу БиХ чија ће реализација у највећој мјери бити на ентитетима. Јавност мора бити свјесна да долази тежак период са становишта економије и да морамо заједно бити у том процесу“, нагласио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, много тога зависи и од медицинских мјера и да ли ће бити новог таласа вируса корона.

„Ако би се десило да се појави ниво здравствене кризе као у претходна два мјесеца онда бисмо имали озбиљне економске проблеме“, указао је Тегелтија.

Он је поручио да је и даље опредијељен да у фокусу рада Савјета министара буду економија и животна питања грађана, а да политичке теме иду у парламент и да о њима разговарају лидери политичких партија.

„Мора да постоји мјесто консензуса у БиХ, а за то је набољи Савјет министара“, сматра Тегелтија.

Говорећи о наставку блокаде распођеле 330 милиона евра које је БиХ обезбиједила у аранжману са Међународним монетарним фондом /ММФ/, а налазе се на рачуну Централне банке БиХ, Тегелтија је навео да Српска због тога трпи штету.

„То је новац ентитета и Брчко дистрикта и поражавајуће је што још није уплаћен на њихове рачуне. За исплату не треба никаква додатна одлука Савјета министара јер је Централна банка само агент који треба да изврши пренос новца између ММФ-а и корисника средстава. Неприхватљиво је да један фискални агент без икаквих трошкова држи новац на свом рачуну, а да ентитети, кантони и Брчко дистрикт, којима је он потребан, не могу доћи до њега, иако имају објективне трошкове за плаћање камате“, констатовао је Тегелтија.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here