Пандемија вируса корона пореметила је или зауставила кључне услуге менталног здравља у 93 одсто земаља широм свијета, али је повећала и потребе за тим услугама, показује истраживање Свјетске здравствене организације /СЗО/.
Више од 60 одсто земаља извијестило је о прекиду рада служби за ментално здравље за рањиве групе, укључујући дјецу и адолесценте, а са поремећајима у савјетовању суочило се 67 одсто земаља.
„Више од 35 одсто земаља забиљежило је прекиде хитних интервенција, укључујући услуге за људе који имају нападе, синдроме престанка узимања тешких супстанци и делириј, који је често знак озбиљног поремећаја здравственог стања“, наводи се у истраживању.
О прекиду приступа лијековима за менталне, неуролошке и поремећаје у вези с кориштењем дрога извијестило је 30 одсто земаља, а у око три четвртине земаља евидентирани су дјелимични прекиди у пружању услуга менталног здравља у школи и на радном мјесту.
Ријеч је о истраживању СЗО спроведеном у 130 земаља од маја до августа. Истраживање пружа прве глобалне податке који показују разарајући утицај ковида 19 на приступ услугама менталног здравља и наглашава хитну потребу за повећаним финансирањем, саопштено је из Министарства цивилних послова у Савјету министара.
СЗО је раније указала на хронично недовољно финансирање менталног здравља. Земље су и прије пандемије трошиле мање од два одсто државних буџета за ментално здравље и настојале задовољити потребе своје популације.
Генерални директор СЗО Тедрос Адханом Гебрејсис рекао је да пандемија повећава потражњу за услугама менталног здравља, јер је оно кључно за цјелокупно здравље и добробит.
На Свјетски дан менталног здравља, у склопу кампање „Покрет за ментално здравље“, СЗО позива глобалну заједницу на учешће у „Великом догађају за ментално здравље“, досад највећој промотивној интернет-кампањи путем које ће тражити повећана улагања у ментално здравље на свим нивоима, како од појединаца, предузећа, тако и цивилног друштва.
