Постоји неколико начина како израчунати масу, старост и удаљеност звијезде као што је Сјеверњача. Једна од њих је метода звана модел звјездане еволуције, како објашњава Хилдинг Нилсон са Универзитета у Торонту за Live Science. Помоћу ње, научници проучавају сјај, боју и темпо којим звијезда пулсира, а потом се ти подаци користе како би се одредила величина звијезде, интензитет којим сија и у којој је фази живота. Тако астрофизичари могу врло лако математичким путем да утврде њену удаљеност од Земље, пише Live Science.
Модели рачунања које астрофизичари примјењују су изузетно прецизни. Ипак, када се овим путем добијени подаци упореде са мјерењима свемирског телескопа Хабл и другим прорачунима, подаци се не подударају. Око звезде Сјеверњаче орбитира и звијезда Поларис Б, њен сапутник слабијег сјаја. Иако су звијезде у бинарном саставу као што је овај отприлике исте величине, прорачуни показују да је Поларис Б заправо далеко старији од Сјеверњаче. Осим тога, модел звјездане еволуције израчунао је да је маса Сјеверњаче седам пута већа од нашег Сунца, док мјерења другачијом методом налажу да је њена маса 3,75 пута већа, што је велика и збуњујућа разлика.
Научници претпостављају да је дошло до грешке приликом мјерења. С обзиром на то да се Сјеверњача налази изнад Сјеверног пола Земље, изван домета је већини телескопа, а за прецизније телескопи Сјеверњача превише јарко сјаји, чак их и заслијепљује.
Постоји још једна хипотеза која налаже да је Сјеверњача настала сударом двије звезде прије неколико милиона година. То ју је ревитализирало, а то би могло да објасни и зашто ниједан модел мјерења није примењив у овом случају. Међутим, астрофизичари су сагласни да за ову тврдњу, иако није немогућа, нису пронађени темељни докази, стога звијезда Сјеверњача остаје мистерија за сада.
