Српски историчари морају ући у западне архиве

0
24
Историчари и представници институција у Српској које се баве изучавањем догађаја из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата подржавају идеју министра спољних послова Србије Ивице Дачића који је оцијенио да би историчари из Србије требало озбиљније да се посвете изучавању британских, али и архива других земаља из најближе историје.

Дачић је ову идеју изнио након недавног објављивања докумената из британског архива који показују да врх Републике Српске није имао план ни да освоји Сребреницу, а камоли да почини злочин у тој енклави. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да историчари из овог центра већ раде на класификовању и изучавању доступних докумената из архива Велике Британије, али и других земаља. Којић открива за “Глас Српске” да је са директором Института за савремену историју из Београда Предрагом Марковићем недавно постигао договор о заједничком раду.

– У припреми је израда заједничке декларације којом ће ствари бити прецизније дефинисане, између осталог и питања приступа страним архивама и заједнички рад на изучавању доступних архивских докумената – каже Којић.

Он подржава идеју шефа српске дипломатије и каже да је увјерен да ју је изнио у јавност након разговора са Марковићем који је високи функционер Дачићевог СПС-а.

– Ми у Републичком центру већ скидамо документа из британског и других архива која су јавно доступна и радимо на њиховој класификацији. Увјерен сам да ће након потписивања декларације коју сам споменуо тај рад бити додатно интензивиран – каже Којић.

Историчар и професор на бањалучком Филозофском факултету Бошко Бранковић каже да Српска има капацитете за изучавање страних архива, истичући да се нада да ће надлежни препознати значај тог посла.

– На оба јавна универзитета у Српској уписани су студенти другог циклуса студија који се баве најближом историјом и који су сигурно способни и спремни да се баве изучавањем архива. Међутим, не треба срљати, јер свака земља има своја правила и законе о архивама, па се у некима архиве отварају послије 25 година, негдје послије 50, а негдје и тек послије стотину година – каже Бранковић.

Он додаје да британска документа која су недавно објелодањена потичу из дипломатских архива и да су свакако подобна за изучавање.

Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић подржава идеју коју је изнио српски министар спољних послова, истичући да су Институт за савремену историју и Институт новије историје Србије свакако најреферентније установе за тај посао.

– Наравно да и у Републици Српској када је ријеч о историчарима имамо капацитет за то, али постоји и материјални моменат. Ниједан архив не може бити истражен за дан или два, а боравак нашег историчара у Лондону или било којој другој дестинацији кошта. У сваком случају и без обзира на то шта ће евентуално бити пронађено, подржавам ту идеју – каже Стојнић.

Холбрук – Караџић

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је да “неће нама сами Енглези, Американци, па чак и Руси дати ствари из својих архива”.

– То мора неко из Србије да иде и да проучава, да тражи. У тим архивама не постоје подаци само о Сребреници. У њима се сигурно може наћи и да ли је Ричард Холбрук стварно обећао тадашњем предсједнику РС Радовану Караџићу да неће ићи у Хаг – оцијенио је Дачић.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

1 × 2 =