Рекао је ово српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик говорећи о лошој ситуацији за Србе и Хрвате у БиХ, коју је назвао “погрешном” државом.
– Нигдје није забрањено да РС спроведе референдум, Срби имају право да размишљају о томе и требало би да нам буде прихваћено право на самоопредјељење. И Хрватска се отворено залаже за статус Хрвата. БиХ је погрешно конципирана, а све више људи говори да је БиХ пропала, неодржива, сложена држава – рекао је Додик медијима у Србији.
На ову изјаву су реаговали из Странке демократске акције (СДА), који су истакли да “раздруживање” које Додик помиње представља директан удар на Дејтонски мировни споразум.
– Сваки Додиков конкретан потез против Дејтонског споразума значиће одустајање од њега, а самим тим и враћање на стање прије Дејтона, односно на Републику БиХ – саопштили су из СДА и додали да половину становништва чине Бошњаци, због чега се раздруживање не може постићи српско-хрватским договором.
Савјетница за спољну политику српског члана Предсједништва Ана Тришић Бабић каже да Милорад Додик овом изјавом није позвао на рат, нити на враћање у период прије Дејтонског споразума, већ баш супротно на поштивање изворног Дејтона и његових одредаба онако како су оне предвидјеле устројство БиХ.
– И ово није први пут да Додик позива на равноправност сва три конститутивна народа, на престанак насилног мијењања Дејтонског споразума и он на овај начин покушава да подстакне трећу страну да коначно схвати да два од три конститутивна народа нису задовољна ситуацијом у овој држави – казала је Тришић Бабић.
Она није хтјела да говори о детаљима заједничке изјаве, али је истакла да она неће бити ништа другачија од претходних захтјева Срба и Хрвата у БиХ, нити у супротности са њеним дејтонским карактером.
– Милорад Додик жели просперитетну и функционалну државу, али на овај начин уз мијешање међународне заједнице то није могуће. Дакле, заједнички је став враћање на изворни Дејтон, а он сам је резултат тешких компромиса и преговора, али је покренуо ову државу. У ову ситуацију незадовољства, отимањем надлежности нас је довео интервенционизам међународне заједнице, оличене у функцији високог представника, уз подршку бошњачких странака – истакла је Тришић Бабић.
Поред наведеног Тришић Бабић као главне проблеме за нормално функционисање наводи и неспремност бошњачких странака да почну са измјеном Изборног закона и странце у Уставном суду.
– Недопустиво је да један народ са оваквим законом бира другом народу представнике у заједничким институцијама, а да с друге стране са страним судијама доносе одлуке на штету Срба – закључује она.