Ревизори су навели да је Српска оснивач двије пословне зоне, а преостале 73 су јединице локалне самоуправе. Нагласили су и да успостављање пословних зона прате одређени ризици и препреке.
– На путу ка успостављању пословних зона недостаје новца, али и подршке. Такође, оснивачи се сусрећу и са неријешеним имовинско-правним односима, компликованим административним процедурама те оскудним капацитетима јединица локалне самоуправе – наведено је у извјештају.
Један број јединица локалне самоуправе је предузимао одређене активности на успостављању пословних зона на локацијама које за то нису предвиђене.
Ревизори су истакли и да су општине и градови у процес успостављања пословних зона ушле неспремне, непознавајући поступке и процедуре те без одговарајуће подлоге у стратешко-развојним, планско-просторним и формално-правним актима, као и без одговарајућих ресурса и капацитета.
Процес успостављања пословних зона се у већем броју јединица локалне самоуправе не одвија према правилнику којим је то дефинисано.
– Само двије јединице локалне самоуправе су у потпуности спровеле утврђене кораке, њих 12 дјелимично, а 24 углавном нису поштовале прописани начин успостављања пословних зона – истакли су ревизори.
Такође у Српској није успостављена јединствена база података о пословним зонама, док с друге стране појединачне базе институција нису потпуне, ажурне, поуздане те се подаци о пословним зонама међусобно разликују.
За успостављање пословних зона од 2009. до 2019. године уложено је 50 милиона КМ, а од чега јединице локалне самоуправе 33,5 милиона КМ, међународни донатори осам милиона, Влада РС 5,5 милиона, а Влада Србије два милиона КМ.
Спроведена ревизија је показала да успостављање пословних зона није у довољној мјери успјешан процес, што показује број успостављених пословних зона и ниво пословних активности у пословним зонама.
– Успостављање пословних зона је под утицајем разних фактора организационо-институционалне, управљачке, административне и финансијске природе – наведено је у ревизорском извјештају.
У Министарству привреде и предузетништва РС казали су да планирају крајем године да у процедуру упуте закон о слободним зонама, који ће бити веома значајан за привреднике.
– У томе користимо најбоља искуства Србије, јер они имају слободну зону у Пироту која важи за једну од најбољих у Европи и трећу у свијету. Покушаћемо да искористимо и предности Српске, а то је близина границе ЕУ и инфраструктура – навели су у Министарству привреде.
Радници
У пословним зонама крајем 2019. године, према расположивим подацима, пословало је 250 пословних субјеката са око 2.800 запослених.
– Функционално успостављање пословних зона није се остваривало планираном динамиком. Није било организоване промоције пословних зона и нису се користиле све могућности за понуду капацитета пословних зона и привлачење заинтересованих инвеститора – закључила је Главна служба за ревизију јавног сектора.
