Њемачки физичар јеврејског поријекла Алберт Ајнштајн, најистакнутији теоретичар физике у 20. вијеку, творац теорије релативитета и добитник Нобелове награде за физику рођен је 14. марта 1879.
Ајнштајн је студирао математику и физику на Политехници у Цириху, гдје је добио швајцарско држављанство и оженио се српском математичарком Милевом Марић.
Ванредни професор у Цириху постао је 1909, а 1914. директор Кајзер-Вилхелмовог института у Берлину и члан Пруске академије наука, па је поново примио њемачко држављанство.
Из Њемачке је емигрирао у САД 1933, послије доласка нациста на власт. Међу великим именима науке био је један од најупорнијих у осуди рата и фашизма.
Објавио је 1905. специјалну, а 1916. општу теорију релативитета. Објаснио је 1905. закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије.
Развио је теорију физичког поља, тражећи везу међу гравитационим и електромагнетним пољима. Расправе о основаности теорије релативитета још нису закључене, али је несумњиво да је његов научни рад измијенио представу о свијету и васиони и поставио темељ нових наука.
Дјела: „Основи опште теорије релативитета“, „О специјалној и општој теорији релативитета“, „Значење релативитета“, „Теорија Браунових кретања“, „Електродинамика тијела у кретању“, „Еволуција физике“, „Моја слика свијета“, „Идеје и мишљења“.
Алберт Ајнштајн умро је умро 1955. године.
