Прије пет година, 11. јула 2015. године, у Меморијалном центру Поточари у Сребреници, покушано је убиство тадашњег премијера Србије Александра Вучића, а нападачи никада нису ухапшени и процесуирани.
Вучић је засут каменицама и другим предметима, а маса је, узвикујући „Алаху екбер“, насрнула на обезбјеђење у покушају да стигне до њега.
Након полагања цвијећа на централно спомен-обиљежје, Вучић је засут каменицама, бусењем и груменовима земље са ископаних рака, упаљачима, флашама и другим предметима, уз псовке, општу галаму и повике: „Убиј четника“.
Захваљујући свом обезбјеђењу и припадницима МУП-а Републике Српске, Вучић је избјегао линч.
Предмети су летјели са свих страна из окупљене масе.
Као и многи други случајеви у БиХ, предмет „Вучић“ завршио је нерасвијетљен у некој „фиоци“ код истражних и правосудних органа БиХ.
Ни до данас нико није оптужен, нико није процесуиран, нико од оних који су били задужени за безбједност скупа и личности није смијењен нити поднио оставку.
Иницијатива за смјену тадашњег директора Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ Мирсада Вилића је одбачена.
Вилић је 1. јула те 2015. године посјетио Сребреницу и разговарао са тадашњим начелником општине и предсједником Организационог одбора за одржавање комеморације 11. јула у Поточарима Ћамилом Дураковићем о организовању и безбједносним процјенама везаним за тај скуп.
Покушај убиства данашњег предсједика Србије у Поточарима и вишегодишње одсуство било какаве реакције бошњачких политичких структура у Сарајеву већ пет година баца тамну мрљу, како на бошњачку политику тако и на организацију традиционалне комеморације.
