БиХ је културолошко и идентитетско упориште Срба колико и Србија, а можда и више, изјавио је вечерас на Палама српски лингвиста Милош Ковачевић, на представљању пете књиге зборника радова „Значај српског језика и књижевности за очување идентитета Републике Српске – Српски језик и књижевност у БиХ и Србији“.
Ковачевић је рекао да је циљ зборника да покаже истину о српском народу, а једина могућа је она о културној баштини која је сва на српском језику и ћирилици.
Он је навео да су основни идентитетски критеријуми Срба језик и писмо, односно култура, која представља оно што један народ чини народом.
„Оно по чему смо сви исти – и Срби који живе у Србији, Њемачкој, БиХ и Црној Гори јесте то што нас обједињује заједничка култура“, констатовао је Ковачевић, уредник зборника и координатор пројекта „Значај српског језика и књижевности за очување идентитета Републике Српске“, који финансира Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Српске.
Наводећи да од 1896. године и Калајевог програма увођења босанског језика као интегративног фактора стварања босанске нације траје удар на заједничку културу у БиХ, Ковачевић је указао на то да би стварање босанске нације значило буквално укидање и Срба и Хрвата у БиХ, али и Бошњака јер би сви постали Босанци.
„И није случајно да су од свих језика на кугли земаљској једино у БиХ муслимани дали језику земаљски језик – босански језик, што значи да би свако ко живи у Босни био носилац босанског језика или носилац босанског идентитета“, нагласио је Ковачевић, упозоривши да је та платформа усвојена и на конгресу СДА.
Он је констатовао да скоро читава културна историја БиХ припада српској култури, што показују и радови у досадашњих пет књига зборника, који је почео да излази 2012. године.
„Република Српска може да се брани економски и било како, али ако се идентитетски не одбрани, она неће бити српска, неће нас бити као народа српског“, поручио је Ковачевић.
Саша Кнежевић, један од 15 аутора радова објављених у зборнику, рекао је да су сви досадашњи зборници имали одређене подтеме.
„Овога пута то су писци из БиХ који су живјели и стварали у Србији и писали о Србији – од Филипа Вишњића, преко Бранка Ћопића до Моме Капора“, изјавио је Кнежевић, који је професор на Филозофском факултету на Палама.
Он је изразио наду да би вечерас представљени зборник, у којем је објављено девет лингвистичких и шест књижевно-историјских радова аутора са Филозофског факултета на Палама, те из Крагујевца и Бањалуке, могао угледати свјетлост и у електронској форми.
На промоцији одржаној на Филозофском факултету говорила је и професор доктор Миланка Бабић.
