Почиње зимско рачунање времена

0
616
Зимско рачунање времена почиње у недјељу 25. октобра 2020. године.

 

Тада ћемо, у ноћи са суботе на недјељу, казаљке у 3 сата помјерити 60 минута уназад – на 2 сата.

Пракса је да се сат помјера сваког посљедњег викенда у октобру чиме се са љетног прелази на зимско рачунање времена.

Ово би могло бити посљедње помијерање казаљки са љетног на зимско рачунање јер је Европски парламент у марту 2019. године изгласао укидање правила “до краја 2021. године”.

Земље ЕУ би сљедеће године требале одлучити хоће ли остати при љетном или зимском рачунању.

У сједишту Савјета ЕУ Срни је раније потврђено да је и даље на снази рок да ово тијело до 2021. године донесе одлуку о томе да ли се укида љетно и зимско рачунање времена.

“У овом тренутку нема нових приједлога нити дискусија унутар Савјета ЕУ, а њемачко предсједништво тренутно не планира да покреће ово питање до краја свог мандата”, речено је Срни у прес-служби Савјета ЕУ.

Што се тиче БиХ, Савјет министара Босне и Херцеговине требало је прошле године размотрити нацрт закона којим би се пратила одлука Брисела, али она никада није дошла на ред иако је Институт за мјеритељство прослиједило материјал.

Почиње зимско рачунање времена: Сат спавања дуже, али и велика мука

Помjерање часовника ноћас за један сат уназад испрва ће многе обрадовати јер ће имати сат времена више за спавање, али ће већину пореметити мање или више.

Неки ће на кратко имати проблем са несаницом, дезорјентисаношћу, умором, а неки могу доживјети озбиљније посљедице попут смртног исхода. На први поглед ово сигурно звучи банално, али неке студије показују да су ове промјене двапут годишње периоди учесталијих можданих и срчаних удара, па и саобраћајних незгода.

Ово је за Б92.нет потврдила и прим. др Снежана Деспотовић Кушљевић, начелница опште медицине ДЗ “Палилула” која каже да помјерање времена никако не погодује метеоропатама, хроничним болесницима и деци.

“У зимском периоду поред померања казаљки имамо и промене у температуре, јер је ујутру хладно, преко дана топлије, а увече опет захладни. Са променом времена, долази до мањег лучења мелатонина и сератонина што изазива физиолошке проблеме. То се онда одражава на наше расположење, несаницу, осећамо хронични умор, неко анксиозност и депресију, што све удружено са страхом од коронавируса урушава наш имунитет”, каже др Деспотовић Кушљевић.

Од осталих тегоба наводи пораст крвног притиска, поремећај срчаног ритма, пораст случајева можданог и срчаног удара, интензивирање хроничних тегоба.

“Деца су посебно осетљива јер немају формиран хормонски систем, па се врпоље, могу бити раздражљива, уморна, имати промене расположења… У тим ситуацијама их обично не можете наговорити да изађу напоље да се играју или у шетњу.

Према њеним ријечима, ми биолошки имамо ту способност да се прилагодимо дневним ритмима, па навикавање код већине траје 24 до 48 сати, мада код неких може потрајати.

Неке студије су показале да послије промјене сата има више самоубистава, саобраћајних незгода, да је више повреда на раду и поремећених односа у породици.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here