Почело обиљежавање 28 година од злочина над Србима у Средњем Подрињу

0
551
У Братунцу је почело обиљежавање 28 година од злочина који су над српским народом починиле муслиманске снаге од априла 1992. до половине јануара 1993. године.

Парастосу на братуначком гробљу за 3.265 Срба из средњег Подриња у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату присуствују предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, државни секретар Министарства рада Србије Зоран Антић, амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов, делегација Народне скупштине Републике Српске, представници организација проистеклих из рата, међународних организација, те општинских и борачких организације из регије Бирач.

Након парастоса делегације ће положити цвијеће и одати почаст жртвама код централног спомен-крста на гробљу у Братунцу подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач.

Обиљежавање протиче уз све прописане мјере због тренутне епидемиолошке ситуације и смањен број учесника.

Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом годишњице страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.

Од 22 нестала српска цивила и војника, десет их још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака, Идентификовани су послије годину дана и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.

Муслиманске јединице из Сребренице су на Петровдан 1992. године напале српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.

Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли јер су, осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље, што говори какав су план имали.

Муслиманске снаге су током цијеле 1992.године, а најчешће на велике православне празнике као што су Видовдан, Петровдан, Божић и други, нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско.

Да би заштитиле српско становништво од уништења у средњем Подрињу, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до пада Сребренице у српске руке тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.

Међутим, муслимански борци никада нису предали оружје што најбоље потврђују слике из 1995. године када је колона од неколико хиљада муслиманских војника са пјешадијским наоружањем кренула у пробој према Тузли.

Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.

Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у састав Републике Српске у јулу 1995. године.

Обиљежавање страдања Срба у средњем Подрињу организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here