Значајан као друштвени критичар, обиљежио је књижевну и културну сцену 20. вијека. Политичким ставовима и јавним наступима казивао је оно што ни данашње друштво још није спремно да прихвати. Савременици су Крлежу описивали као снажну личност која је очаравала све у својој близини. Увијек је око себе имао много пријатеља, али и непријатеља. Рођен је у Загребу, а након завршетка основне школе одлази на војну академију у Будимпешту.
Међутим, његов бунтовни став и неприхватање ауторитета навели су га да напусти академију. Када је створена Краљевина СХС, Крлежа је био фасциниран Лењином и совјетском револуцијом и одлучио је да се ангажује у комунистичком покрету. У то доба почиње да пише. Убрзо су се дјела почела редати једно за другим те је створио веома богат и обиман књижевни опус. Опробао се у свим књижевним жанровима, а уређивао је и неколико књижевних часописа. Ријечи које је исписивао носиле су важност и јачину. Истицао се лакоћом изражавања и разумијевања најкомплекснијих друштвених проблема. С великим жаром се супротстављао екстремизму, увођењу моде у друштвене сфере и књижевност, али и политици. У свом часопису “Пламен” 1919. године објавио је један од најконтроверзнијих текстова под називом “Хрватска књижевна лаж”. Ријечима сажетим у овом чланку Крлежа је објавио рат књижевности и култури у Хрватској.
Једно од најпознатијих дјела је психолошка драма “Господа Глембајеви” која приказује пропаст угледне породице. Кроз њихове животе и личне драме Крлежа је дао слику грађанског сталежа. Новине које је донио својим драмама показују да човјек није само друштвено биће него и скуп нагона, подсвијести и унутрашњих сила, које схвата да ће заувијек остати разапето између туђих и властитих очекивања.