Отворено писмо Вукановићу

0
647

Г. Вукановићу,

Нажалост, знамо сви за твоје мане, о којима никада из елементарне пристојности, кућног васпитања, као и одговорности према јавним или сличним функцијама које обављамо, не би говорили, нити их истицали, већ би се од истих најчешће бранили игнорисањем или ћутањем, али када пређеш сваку мјеру као сада, то просто више није могуће.

Како писањем ових редова, уједно постајем саучесник у нечему што истински презирем, а то је јавно изношење мишљења о људима, ма какви они били, то се уједно и искрено извињавам, прије свега нашим суграђанима, као и свим грађанима Републике Српске, којима ће нажалост и ове ријечи, у мору друге „жуте“ штампе која свакодневно контаминира јавни медијски простор, бити доступне.

Шта је то што ти замјерам у твојим наступима у којима блатиш сваког појединца, пројекат или институцију које се дохватиш:

  • Што не говориш истину или се твоја вијест и јавни наступ у правилу састоји од једне полуистине и безброј лажи и конструкција, од чега једину корист имаш само ти, кроз наплаћен новац од друштвених и јавних мрежа и масовних медија, чиме доказујеш да ти је битнија једна конвертибилна марка од нечије сузе или осмијеха;
  • Што задиреш у приватност људи цртајући им мете на чело, излажући их јавном линчу и неоснованом презиру, прозивајући и њих и њихове породице на најприземнији начин, притом не бирајући средства и не марећи за посљедице;
  • Што се само декларативно залажеш за владавину закона и права, а при том кршиш она елементарна, уставом и Европском конвенцијом загарантована, људска права и слободе;
  • Што за тебе не постоји ништа „свето“, јер ти јавно прозиваш, сатанизујеш и нападаш и патријархе и владике СПЦ, и предсједнике и премијере Републике Србије и Републике Српске, и ктиторе и привреднике, и све оне носиоце најодговоријих функција, разапете између морања и хтијења, у овим тешким временима за српски народ, цркву и државу;
  • Што своје личне фрустрације и комплексе, као и борбу за остваривање нереалних политичких и многих других амбиција, покушаваш свима да наметнеш као нормално понашање и кодекс, без обзира што је исти, управо супротно од тога;
  • Што понижавањем апсолутно свих других, истичеш себе, као једини избор, без иједног разумног и рационалног аргумента, од личног образовања које је скромно и недовољно за функције које би силно желио да обављаш, па до личних и професионалних способности;
  • Што сваким својим јавним наступом, трајно дерогираш функцију коју ти је народ повјерио и унижаваш најважнију републичку институцију;
  • Што нападом на све друге републичке и локалне институције у Републици Српској, урушаваш уставни поредак, умањујеш њихову важност и њихов капацитет, а на концу и опстанак, у сложеној (гео)политичкој ситуацији у којој се налазимо, док често промовишеш важност и улогу заједничких институција на ниву БиХ;
  • Што својим јавним наступима и радом, контаминираш јавни медијски простор, као и наносиш немјерљиву штету угледу свог родног града Требиња и Источне Херцеговине, већ деценијама и константно пласирајући само негативне слике о једном од најљепших градова свијета, духовном, привредном, туристичком и сваком другом центру Републике Српске;
  • Што својим јавним наступима константно негативно утичеш на привредни, туристички и сваки други развој града Требиња, али и регије у цјелини, а истовремено се „лажно“ залажеш за заустављање одлива становништва, запошљавање и повратак најуспјешнијих;
  • Што се поиграваш са емоцијама људи, као и искориштаваш људе у невољи, за самопромоцију и лично истицање, завађаш народ, браћу и комшије, опет зарад личне материјалне користи;
  • Што свјесно или несвјесно, твоје неодговорне инсинуације, случајно или намјерно могу бити (зло)употребљене за разне видове, од најобичнијих грађанских, до политичких или оних најопаснијих криминалних борби и обрачуна, јавних уцијена, са несагледивим посљедицама, као и штетама на имовини недужних грађана;
  • Што се јавно намећеш и као тужилац и као судија, и као експерт у свим областима, о којима немаш ни елементарна знања;
  • Што вјештом замјеном теза, присвајаш заслуге за многе пројекте од општег или регионалног интереса, који се реализују захваљујући изабраној гарнитури младих људи који су на власти, њиховим позицијама и стеченом угледу и утицају, као и њиховим вриједним и напорним радом;
  • Што не презаш апсолутно ни од чега, па тако и јавно прозиваш и исмијаваш пројекте од највећег националног интереса, посебно за наш град и регију, умјесто да их безрезервно подржиш, јер су од пресудне важности и значаја за наш даљи развој, као и што вршиш константан притисак на донаторе и инвеститоре, како би добио њихову политичку подршку као и наметнуо поједине привредне субјекте, што ти неће успјети, без обзира на несагледиве штетне посљедице таквог твог дјеловања;
  • Итд., итд., …

И да не набрајам даље, а могао бих вјеруј ми набројати још на стотине ствари које се вежу директно за тебе, с којима се не слажем, ни ја, нити било ко нормалан, сигуран сам у Републици Српској и шире.

О себи, о свом образовању, стеченим знањима и искуствима, развојном путу, ангажовању на многим пројектима од јавног, општег, националног интереса, увијек и искључиво на бази професионалних захтјева и задатака којима, надам се, успјешно одговарам и одговараћу и у будућности, о одбијеним и далеко плаћенијим пословним приликама, као и о много чему другом, у чему сам, као само један у низу, национално освијешћених и друштвено одговорних људи, учествовао, из елементарне пристојности, нећу говорити.

Вријеме ће најбоље показати, како моја, тако и заслуге и дјела, свих нас. Једнако, као и да ли смо били на правом путу и правој страни, историје.

Мада бих, као и многи други од тебе неосновано нападнути, могао пресавити табак и поднијети тужбу, и то у мом случају преко Омбудсмена за људска права, чак и Европском суду за људска права у Стразбуру, на основу изнијетих ставова о мом поријеклу, односно за својеврстан неофашизам на регионалном принципу и тиме завршити твоју политичку каријеру, као и неколицини твојих сљедбеника који, несвјесни посљедица, такође износе у јавности непримјерене ставове за 21. вијек, али се тиме немам времена бавити.

Између свађе и јавног препирања, тужби и судских спорова, ипак радије бирам пут друштвено одговорног рада и изградње нашег народа, нације, цркве и државе, колико год често, и ти, и многи други неодговорни и несавјесни појединци и медији, унутрашњи и страни фактори, то компромитовали и опструисали.

Без обзира, што ће и ово моје кратко и отворено обраћање, састављено заиста од бираних ријечи, опет без намјере да те лично увриједим, највјероватније изазвати салве увреда од тебе и твојих истомишљеника, којима си успио замаскирати своје најважније личне особине, од дволичности до лажне скромности и др., а којих је ипак велика мањина у односу на већински, продуховљени, просвећени, часни и поштени народ Требиња и Источне Херцеговине, као и Републике Српске, којима се још једном извињавам што морају читати ове редове – њиме трајно завршавам, нашу даљу, али и сваку другу, јавну и личну комуникацију.

За крај, тек ради повећања читаности твог блога и твоје зараде, која нам је свима на првом мјесту, цитираћу неколико Бећковићевих стихова, у којима ћеш се, сигуран сам, пронаћи.

Од Бога ти свако добро и здравље!

У Требињу, 4.12.2021. год.

Ведран Фуртула, с.р.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here