Свједоци смо политичких „тектонских“ потреса на политичкој сцени читавог свијета, па тако и овај наш, ионако трусан простор, осјети одређена помјерања.
Али, као што то обично бива, гдје Балкан почиње ту логика престаје. Тако имамо један невјероватан парадокс на политичкој сцени Србије и Републике Српске. Опозиција излази на протесте и смишља различите уличне сценарије не би ли срушили власт (називајући је диктатуром), али упорно и убједљиво губећи на демократским изборима или бјежећи од истих (губећи подршку народа из године у годину).
Посљедњих дана није баш најјасније око чега се протестује у Србији. Наводно због мјера донесених како би се сузбило ширење корона вируса, али са друге стране видимо и оне пароле или усклике који личе на оне (овдје већ одомаћене) обојене револуције.
То су оне „револуције“ које за коначни циљ имају рушење власти и постављање марионетске Владе (од стране оних који су суштински наручиоци или организатори протеста).
То смо могли видјети и у Републици Српској. Обично се за повод „револуције“ узима неки емотиван догађај или нека осјетљива тема која дотиче апсолутно сваког грађанина (у случају Србије то је пандемија корона вируса).
Налагодавци својим политичким пуленима дају инструкције, а они даље преносе инструкције на оне медије које финансирају или контролишу на овај или онај начин. Тада водитељи (обични радници – људи који немају утицаја на уређивачку политику) прочитају оно што је написано „ко зна гдје“. Такви људи (обични радници) сигурно не смију бити жртве кућа у којима раде, а то ће се изгледа десити ни мање ни више него на нашим Палама.
Тако је једна „градска“ локална телевизија ОСМ хтјела да исплива међу „велике играче“ – не би ли је „неко“ примијетио. Наиме, ова телевизија је у рукама управе града Источно Сарајево и у њу је до сада „убачено“ око милион КМ (док је права градска телевизија/ТВИС/ мистериозно нестала у дуговима).
У претходном периоду били смо свједоци различитих ОСМ прилога и емисија са крајње злонамјерним (често комичним) садржајима и покушајима опструкције рада управе општине Пале.
То се приписивало веома рано започетој предизборној кампањи и већ класичним покушајима успаничене опозиције да сатанизује локалну власт. На то нико није обраћао претјерану пажњу, јер, да се не лажемо, Пале нису милионски град и мање-више сви на Палама знамо ко је ко и колико је ко урадио.
Међутим, „мало мачку телећа глава“, те се ОСМ упустио у авантуру да подржава и подстиче протесте у Србији. Како обичан човјек то уопште да схвати? Врло је једноставно.
Република Србија на челу са Александром Вучићем је много урадила за Пале и читаву Републику Српску. Широм наше Републике можемо примијетити објекте, институције, центре, тргове и сл. са називима „Србија“ (јер их је држава Србија у потпуности или дјелимично финансирала).
Србија је на челу са Александром Вучићем у Пале уложила милионе КМ! И ово му је хвала од „наше“ локалне телевизије? Позив на рушење власти? Називање демократски изабране власти фашистичком или називање Вучића тиранином?
И то је врло једноставно… То је, уствари, позив на преношење протеста и у Републику Српску. Зашто? Зато што власти Републике Србије и Републике Српске имају веома добре односе и међусобно се братски помажу.
Опозицији много смета добра и успјешна сарадња Милорада Додика и Александра Вучића, те би сад некако да ураде трансфер, пренесу „револуцију“ у Републику Српску и коначно сруше мрску им власт. Јер, кад већ то не могу урадити на изборима, онда ће то покушати на улици. Дакле, у питању је веома озбиљна игра коју наши „локалци“ вјероватно и не схватају у потпуности.
Сигурно је да неки, који су у врховима својих партија, схватају читаву игру, али директор ОСМ телевизије вјероватно није ни свјестан да му је у руке убачен „врућ кромпир“ који овај сад пребацује на обичног водитеља. И тако то иде, између чекића и наковња, кад се коњи туку, ждријебци настрадају.
Коначно осјетивши опекотине „врућег кромпира“ на својим рукама, директор ОСМ-а оптужује свог запосленог радника, водитеља, човјека ком је дат папир да прочита, како је на своју руку позвао на протесте у Србији. Тај момак, који сигурно не може бити одговоран за уређивачку политику телевизије на којој ради сада ће бити „адекватно кажњен“ – санкционисан, а можда и отпуштен, ни крив ни дужан.
У покушају да „спаси што се спасити може“ водитељ ОСМ телевизије изјављује: „Поменути прилог, о протестима у Србији урадио сам самоиницијативно. Дакле, главног и одговорног уредника ОСМ ТВ, директора и колеге, нисам обавијестио о прилогу који сам урадио. С тога, јавно желим да кажем да за оно, што сам ја урадио, није нико одговоран осим мене“.
Надамо се да му је ова изјава сачувала посао (можда му донесе и унапређење – живимо у чудним временима). Остаје као непознаница како је могуће да је успио „прошуњати“ прилог који траје неколико минута поред свих колега, уредника, монтажера и других и да баш нико није чуо „његове“ вапаје за „револуцијом“.
У свему томе се апсолутно може видјети и потврдити она стара изрека: „револуција једе своју дјецу“. Обични радници ће страдати или противно својој вољи давати лажне изјаве и преузимати одговорност, а ови што иза свега стоје, у бијелим рукавицама, одјелима и својим сликама у канцеларијама – њих револуција неће појести… Чекаће сљедећу прилику да неком викну „јуриш“ и остану на сигурном зачељу. „Част и брука живе довијека“…
