Кошарац је истакао да се водни ресурси могу вишеструко искористити, како за прехрамбене дјелатности тако и за производњу електричне енергије, наводњавање и друге дјелатности.
– Свјесни да ови ресурси свакако нису неисцрпни, Министарство спољне трговине и економских односа је опредијељено да предано ради на њиховој заштити и одрживој употреби, као и на успостављању могућности приступа води за пиће за свакога, у складу са циљевима „Агенде 2030“, ЕУ законодавством, али и другим међународноправним инструментима на чије се провођење обавезала БиХ – рекао је Кошарац за билтен Јавне установе „Воде Српске“.
Према његовим ријечима, будући да је један од кључних спољнополитичких приоритета БиХ интеграција у ЕУ, приоритети у сектору вода фокусирани су на примјену европског законодавства, односно усклађивање домаћег законодавства са европским.
Кошарац је навео да се укупне количине падавина и њихов распоред у току године мијењају, доносећи краће појаве јако интензивних падавина, као и сушније периоде.
– Висина сњежног покривача у просјеку опада. Количина и дистрибуција падавина и доступност воде је другачија него раније што утиче на све кориснике вода – становнике, привреду, екосистеме. Одговорност је на сваком појединцу, али свакако и на институцијама, које у оквиру својих надлежности раде на смањењу штетног утицаја климатских промјена на водне ресурсе – нагласио је Кошарац.
Он је рекао да се унутар БиХ климатске промјене све више сматрају питањем од кључног стратешког значаја и да је визија развоја да до 2025. године БиХ буде одржива и напредна „зелена економија“.
Према његовим ријечима, БиХ је ратификовала Оквирну конвенцију УН за климатске промјене /УНФЦЦЦ/ у септембру 2000. године и преузела је обавезу за њену имплементацију, а од тада је низ значајних документа и активности донесено и имплементирано.
– Тренутно УНДП заједно са надлежним институцијама у БиХ спроводи пројекат „Унапређење процеса Плана прилагођавања на климатске промјене“ /НАП/ за средњорочно планирање улагања у секторе осјетљиве на климатске промјене у БиХ, који ће пружити подршку у унапређењу процеса израде Плана прилагођавања на климатске промјене и постизању циљева наведених у Паришком споразуму и Агенди за одрживи развој до 2030. године – рекао је Кошарац.
Коментаришући сарадњу ресорног министарства у Савјету министара са надлежним ентитетским министарствима, установама и агенцијама, Кошарац је рекао да је у складу са Уставом БиХ, надлежност у области водних ресурса у БиХ на нивоу ентитета и Брчко дистрикта БиХ.
Кошарац је рекао да је према Закону о министарствима и другим органима управе БиХ, Министарство спољне трговине и економских односа надлежно за обављање послова и задатака из надлежности БиХ који се односе на дефинисање политике, основних принципа, координисање дјелатности и усклађивање планова ентитетских тијела власти и институција на међународном плану и у подручју заштита животне средине, развоја и кориштења природних ресурса.
– У сврху испуњавања ових обавеза успостављен је Сектор за водне ресурсе, туризам и заштиту околине у оквиру којег функционише Одсјек за водне ресурсе – додао је Кошарац.
Говорећи о стратегији БиХ за регионалну сарадњу у сектору вода и коментаришући чињеницу да се у складу са дужностима, послови у Одсјеку за водне ресурсе обављају на начин да се у све активности укључују надлежне институције са других нивоа власти, Кошарац је рекао да је о питању билатералне сарадње БиХ потписала Уговор о уређењу водопривредних односа са Хрватском, на основу којег је формирана комисија која рјешава питања од значаја за обје земље, а која се, прије свега, тиче пограничног појаса.
– Нажалост, ову врсту уговора немамо са Србијом и Црном Гором, иако имамо добру сарадњу кроз имплементацију регионалних пројеката и кроз учешће у радним тијелима и активностима у оквиру Међународне комисије за слив ријеке Саве, као и Међународне комисије за заштиту ријеке Дунав – напоменуо је Кошарац.
Према његовим ријечима, у наредном периоду Министарство спољне трговине и економских односа планира даље активности на имплементацији међународних уговора и споразума, али и потписивање билатералних уговора са Србијом и Црном Гором.
– Уговори су у припреми и надамо се да ће бити у скоријем периоду и закључени – додао је Кошарац.
Он је навео да је у БиХ тренутно у имплементацији низ значајних пројеката који настоје ријешити проблеме водоснабдијевања и санитације на локалном нивоу, затим пројекти заштите од поплава, али и не мање значајни регионални пројекти којима, заједно са сусједним земљама, Министарство настоји да обезбиједи заштиту и интегрисано управљање водним ресурсима у прекограничним водама.
Кошарац је рекао да се у Министарству тренутно имплементира више значајних пројеката у оквиру ИПА програма помоћи Европске комисије, као и грант средства Инвестиционог оквира за западни Балкан.
Према његовим ријечима, сва средства су углавном усмјерена на рјешавање питања сектора вода на ентитетском нивоу.
– Веома значајни пројекти су реализовани кроз ИПА 2014, гдје су значајна средства уложена за изградњу насипа и објекте за заштиту од поплава у оба ентитета и Брчко дистрикту. Пројекти су вриједни 10 милиона евра и 15 милиона евра регионална компонента /спроводили су се заједно са Србијом у пограничном појасу/ – навео је Кошарац.
Он је додао да се тренутно имплементира ИПА 2016, вриједности пет милиона евра, којом ће се даље имплементирати обавезе ЕУ законодавства, прије свега у области заштите од поплава.
Кошарац је истакао да је важна и сарадња са амбасадама у БиХ, као и Свјетском банком, које помажу овај сектор различитим пројектима.
– Министарство спољне трговине и економских односа активно је укључено у њихову реализацију и као надлежно министарство на нивоу БиХ комуницира са страним донаторима, са надлежним институцијама ентитета, као и са нижим нивоима гдје прати и помаже реализацију пројектних активности – рекао је Кошарац.
Говорећи о изазовима и задацима за будућност, Кошарац је рекао да су главни изазови управљања водама у БиХ, осим финансијских, везани за правилну имплементацију и остваривање циљева Оквирне директиве о водама, Директиве о води за пиће, Директиве о третману урбаних отпадних вода и других директива којима се омогућава интегрално управљање водним ресурсима.
– Пред нама је и даљи рад на имплементацији активности и остваривању Циљева одрживог развоја /Агенде 2030/, али и других међународних обавеза БиХ на које се обавезала ратификацијом и приступањем низу међународних споразума и уговора, у области заштите животне средине, односно управљања водним ресурсима – нагласио је Кошарац.
