НАТО рачун: Колико балканске државе плаћају да и оне доживе „мождану смрт“?

Основно начело НАТО је да колективна одбрана подразумијева и колективну потрошњу. Као један од захтјева за приступање НАТО, држава-чланица би требало да буде у могућности да посвети довољно ресурса за савезничке текуће трошкове. Кроз то је прошла Црна Гора, а то чека и Сјеверну Македонију.

Паралелно са прославом 70. рођендана НАТО, Сјеверна Македонија је на корак од приступања савезу као 30. чланица. Ова балканска земља морала је претходно да промијени име државе како би добила одобрење Грчке, чланице НАТО и осигурала приступање савезу за који је Емануел Макрон рекао да се налази у стању „мождане смрти“.

Сјеверна Македонија

Већина земаља, укључујући Сједињене Државе, већ је ратификовало пријем Сјеверне Македоније и очекује се да ће процес ускоро бити завршен.

Са БДП-ом од 12 милијарди долара и одбрамбеним буџетом од 1,19 процената БДП-а, што је знатно испод потребних два процента, Сјеверна Македонија постаје још једна степеница у ширењу НАТО на исток.

Поред директног доприноса савезу, Сјеверна Македонија ће, као и свака друга држава-чланица, морати да сноси трошкове за опрему трупа или војне операције.

Велика је вјероватноћа да ће Скопље као нови члан НАТО морати да попусти под притиском Вашингтона и да повећа трошкове одбране.

Црна Гора

Претходна земља која је приступила НАТО била је Црна Гора. Ушла је у савез у јуну 2017. године, осам година након што јој је одобрен Акциони план за чланство.

Допринос Црне Горе НАТО ове године предвиђен је на 92 милиона долара или око 1,65 процената њеног бруто домаћег производа, у односу на 84 милиона у 2018. години.

Хрватска и Албанија

Хрватска и Албанија су биле дио претпосљедњег таласа проширења НАТО, који се догодио у априлу 2009. године. Албанија је од тада распоредила трупе у групу НАТО у близини руских граница и у оквиру мировне мисије на Косову, као и у оквиру мисије у Авганистану.

Према процјенама НАТО, одбрамбени буџет Албаније за 2019. годину је 198 милиона долара или 1,26 процената БДП-а. Хрватски расходи за одбрану процјењују се на 1,07 милијарди долара (1,75 процената БДП-а).

На самиту у Лондону се очекује да се Хрватска јавно обавеже да ће до 2020. године повећати издвајање за НАТО на 2 процента БДП-а.

Прошле недејље је генерални секретар Јенс Столтенберг објавио да су се трошкови за одбрану у 2019. години реално повећали за 4,6 процената и да је то пета узастопна година раста.

Такође је изјавио да ће чланице НАТО до краја 2020. године потрошити 130 милијарди долара више у поређењу са 2016. годином, док ће САД плаћати мање. НАТО очекује да ће се та цифра повећати за још 20 милијарди долара до краја 2024. године.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име