На данашњи дан, 1832. године, рођен је српски писац и сликар Ђура Јакшић, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека.
Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију.
Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку код Зрењанина, Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим мјестима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини.
Немирног духа, често је прогањан и отпуштан из службе.
Ђуру Јакшића савременици описују као страсну особу, плаховите маште и пламених емоција, бунтовну и слободољубиву. Писао је са романтичарским патосом пјесме о слободи и стиховане лирске исповијести.
Његове пјесме: „На Липару“, „Поноћ“, „Мила“, „Падајте, браћо“, „Отаџбина“, „Ја сам стена“ и „Ноћ у Горњаку“, налазе се у врху српске романтичарске поезије.
Написао је и драме у стиховима „Сеоба Србаља“, „Јелисавета, кнегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“, те око 40 приповједака.
Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије Србије.
Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.
