Не постоји препрека да било ко у БиХ набави руску, кинеску или неку другу вакцину која се појави на тржишту и буде одобрена, ММФ је пред нас поставио политичке теме, од министра Милоша Лучића очекујем да поднесе оставку, а с министарком Бисером Турковић, без обзира на бројна неслагања, могу да наставим успјешно да радим.
То у интервјуу за Српскаинфо каже предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија, с којим смо разговарали о покушају смјене Савјета министара, пропалој рунди преговора о кредиту ММФ, мигрантској кризи, понашању појединих министара…
Како коментаришете исход гласања у Представничком дому БиХ за изгласавање неповјерења Савјету министара и о смјени замјеника министра цивилних послова Синише Илића?
У понедјељак је било врло занимљиво у Представничком дому, уз велика очекивања опозиције да ће дио владајућих партија да гласа за њихов приједлог, што није реално. Није се на крају ни десило. Оно што је исказано приликом гласања о (не)повјерењу Савјету министара јесте чињеница да је парламентарна већина јасно изражена у Представничком дому. Нажалост, то увијек не изгледа тако. Били смо свједоци, поготово када су у питању нека од кадровских рјешења, да та већина у једном тренутку може да се промијени. Надам се да ће парламентарна већина наставити да функционише и да подржава рад Савјета министара. Када је у питању гласање о смјени замјеника министра, овдје се показало да не постоји тако јасан однос између опозиције и власти и јасно је да је замјенику министра цивилних послова изгласано неповјерење уз дио гласова позиционих партија. Ја се надам да се оно што је било на посљедњој сједници Представничког дома неће често понављати.
Будући да је ДНС напустио власт на нивоу Српске и БиХ и да су гласали за смјену Савјета министара БиХ, да ли ћете покренули смјену њиховог министра Милоша Лучића?
Мислим да би принципијелно ДНС требало да се понаша у складу са оним што прокломују у задње вријеме, а то је да су они опозиција. У тим околностима не би требало да буду дио извршне власти. Али, чини ми се да с једне стране имамо декларативну причу о промјенама, а с друге стране у суштини велику борбу за позиције, као што је борба за очување позиције министра. Шеф Клуба СНСД у Представничком дому, госпођа Новаковић Бурсаћ, јасно је изнијела став СНСД у вези с позицијом министра за људска права и избјеглице. Будући да је министар изабран као дио заједничког тима из РС, за мене је очекивано да Лучић сам поднесе оставку и да искаже неслагање с радом Савјета министара, онако како то ради шеф његове политичке партије. Што се тиче његове смјене, обавићу консултације с партијама које чине већину у Представничком дому и након тога ћемо донијети одлуку да ли ћемо покренути смјену и у ком тренутку.
На ком је мјесту БиХ у Европи у реду чекања за вакцине против короне? Најавили сте да прве дозе стижу до краја јануара. Хоће ли снабдијевање преосталим дозама да буде континуирано, према потребама БиХ?
Босна и Херцеговина није у реду, БиХ је дио пројекта набавке вакцина, тзв. система Ковакс, под покровитељством Свјетске здравствене организације, и БиХ ће у складу са својом величином добијати вакцине, као и друге земље у том систему. Нама ће бити доступне све вакцине које буду одобрене од СЗО. Сигурно је да ће прве вакцине доћи до краја јануара и то ће, као и у другим земљама, бити мале количине, које су првенствено намијењене здравственим радницима. А онда ћемо доћи у систем континуираног снабдијевања. Као што знате, ентитети већ припремају програм вакцинације и приоритете. Сигуран сам да ће даље у БиХ бити вакцине доступне у роковима, у обиму и врсти вакцина као у свим земљама у ЕУ.
Може ли Република Српска, мимо институција БиХ, да набави руску вакцину?
Институције БиХ унапређују сигурност приступа вакцинама. Процес набавке, увоза вакцина важи за све вакцине које се одобре на свјетском тржишту и оне које ће одобрити Агенција за лијекове БиХ. Оног тренутка када то буде учињено, све вакцине које прођу провјеру, укључујући руску вакцину, биће омогућено онима који су заинтересовани да увозе те вакцине и да их понуде грађанима БиХ. Према томе, не постоји никаква препрека да било ко набави руску, кинеску или неку другу вакцину, која ће се појавити у међувремену на тржишту. Али, у овом тренутку су доступне само двије врсте вакцина и оне ће се прве појавити на тржишту БиХ. Евидентно је да Министарство здравља РС ради врло интензивно како би се створила претпоставка за долазак руске вакцине на тржиште БиХ, прије свега на простору Српске. С великом пажњом јавност прати и одобравање кинеске вакцине.
Истекао је рок за окончање преговора БиХ са ММФ о новом кредиту од 1,5 милијади КМ. Шта то конкретно значи – да ли је аранжман изгубљен или преговори једноставно могу да буду настављени?
Аранжмани са ММФ у сваком тренутку могу да буду настављени. Ја сам више од десет година дио извршне власти на различитим нивоима у БиХ који преговара са ММФ и ово је први пут да нисмо успјели испреговарати аранжман. Јако ми је жао што је дошло до тог нивоа неслагања. Обично се дешавало да постигнемо сагласност око аранжмана, а да послије имамо проблеме у имплементацији. Било би добро да смо обезбиједили аранжман са ММФ, прије свега из финансијских разлога. Средства која се нуде нису тако велика како се о њима говори; то је трогодишњи аранжман, али то су средства која се добијају с јако повољним каматним стопама и јако дугим роковима отплате. Надам се да ће преговори бити настављени у наредна два до три мјесеца и да ћемо доћи до договора.
Можете ли да објасните које су биле кључне тачке неспоразума у преговорима са ММФ?
Били су то поприлично тешки и необични разговори. За мене је било изненађујуће то да је шеф Мисије на почетку рекао да од нас не очекују тешке економске реформе, што је чињеница. Такође је чињеница да су понекад реформе биле управо везане за неке економске теме, попут смањења плата, повећања пореза и слично. За овај пут су отприлике рекли “ми тражимо да ви трошите, створите претпоставку да се одржи потрошња”, а да након завршетка борбе с ковидом уђемо у другу фазу реформи. Јасно је речено да се очекују неке политичке теме. Моје становиште одмах на почетку је било да не треба да се бавимо политичким причама, већ да фокус аранжмана са ММФ буде борба против ковида, у смислу борбе за здравље људи и борба за заштиту економије. На крају су се испрофилисала два, три питања која су политичка питања, која су дио наших преговора с Европском комисијом и није било никаквог разлога да се она појаве и у писму намјере са ММФ. То су питања електронског потписа, закон о електричној енергији, регистар физичких лица у БиХ унутар Централне банке. То су кључне тачке око којих није постигнута сагласност.
Може ли БиХ ове године да се нада статусу кандидата за чланство у ЕУ? Шта је испуњено од 14 приоритета за БиХ из Мишљења Европске комисије?
По први пут су из Брисела дошле поруке да би БиХ могла добити кандидатски статус у првој половини 2021. Мислим да је за БиХ превисоко постављена љествица за добијање кандидатског статуса, што није био случај ни са једном од земаља које су сада чланице ЕУ. Тамо су постављени неки услови из области тзв. владавине права, а већини тих земаља то је било постављено као услов тек у тренутку приступања у пуноправно чланство. Због тога сматрам да би Европска комисија морала послати јаснију поруку; потребно је да се БиХ додијели кандидатски статус уз испуњавање оних стандардних услова које су испуњавале неке од тих земаља. Мислим да смо врло близу постизања договора, реализације неких законских рјешења за која мислимо да ће бити довољна да добијемо статус кандидата. Наравно, са тим увијек треба бити опрезан и рачунати да се из Брисела врло лако мијењају мишљења по том питању, да се добијање кандидатског статуса веже за неке друге рокове или услове.
Опозиција у Српској Вам замјера да сте реаговали благо када је министарка Бисера Турковић јавно заговарала укидање Републике Српске и вријеђала њено руководство. Зашто нисте реаговали конкретније и да ли уопште има смисла тражити санкције за министра, када немате сигурну већину у ПС БиХ?
Госпођа Турковић није неко ко се често појављује у медијима, али је изнијела неке ставове који су заиста непримјерени и који су прије свега нанијели штету њој. Наравно да смо реаговали и ја, и велики број људи из РС, исказујући неслагање. Послије тога је покушала да образложи своје излагање у једној од емисија. Лично мислим да смо одреаговали онако како смо требали. Што се тиче ситуације у којој би требало тражити смјену, због јавних иступа многих у БиХ, чини ми се да би постојала дневна потреба за њиховим смјенама. Не само госпође Турковић, већ многих других који траже начине да изазивају сукобе и неспоразуме у БиХ. Није реално очекивати да нешто радите за шта не можете добити подршку у ПС БиХ и због тога нисам покретао процедуру опозива Турковићеве. Мислим да с њом, уз неслагање по великом броју питања, могу и даље успјешно да радим.
Колико су за рад Савјета министара отежавајућа околност дневнополитичка препуцавања?
То су најтеже околности, највећи проблем у нашем раду. У експозеу сам рекао да Савјет министара мора бити мјесто компромиса, на коме ће се рјешавати животна питања грађана и пословне заједнице, мјесто проходности у доношењу одлука, а да све дневнополитичке теме препустимо другим институцијама. Имајући у виду врло сложен систем одлучивања у Савјету министара, врло брзо се показало да та политичка препуцавања унутар БиХ, као и са нашим сусједима, постају камен спотицања у доношењу одлука. Нека питања, која треба да ријешимо данас или сутра, због тога пролонгирамо два до три мјесеца.
Мигрантска криза у БиХ је све тежа. Да ли видите рјешење тог проблема и на који начин?
Првог дана када сам добио мандат предсједавајућег рекао сам да БиХ не може сама да ријеши проблем мигрантске кризе, да БиХ носи превелик терет и за то највећу одговорност сноси ЕУ и сви други који су креирали ову кризу. Број миграната према броју становника далеко је највећи, а сви они који покушавају да наметну причу како је ова криза хуманитарно и питање добре воље, страшно гријеше и не мисле добро, прије свега, грађанима БиХ. Са овим проблемом ћемо се борити, мучити у БиХ све до оног тренутка док се не промијени политика у свијету према мигрантској кризи. С једне стране имате отворене границе са истока, укључујући и земље ЕУ које практично несметано пуштају мигранте да улазе у БиХ, а онда их само затворите на граници БиХ с Хрватском, гдје постављају разне препреке како би их зауставили на путу ка Западној Европи.
БиХ од ЕУ мора да добије не само финансијску подршку, него и податке безбједносних служби, како би све особе које су безбједносно интересантне биле одмах избачене из БиХ. Мислим да ће завршетком кампа “Липа” бити мање или више створене претпоставке за смјештај свих миграната у БиХ. Ако се и даље буде инсистирало да се повећа број миграната, мислим да ће се то врло тешко послије тога контролисати.
Шта мислите о захтјевима из Брисела да мигранти буду распоређени по цијелој БиХ?
О томе не мислим ништа. На почетку појаве мигрантске кризе нисмо разумјели поруке. Институције и они који су вршили власт у БиХ нису разумјели стање и односе. Тада је Република Српска рекла да не жели мигранте на својој територији, да не жели кампове. С друге стране, имали смо поруке из институција БиХ да су мигранти само туристи који пропутују кроз БиХ и није било никаквих спорења око тога. Из ФБиХ нико ње спорио ту причу да РС неће да прихвати мигранте, а с друге стране се гледало благонаклоно према броју миграната. Данас РС и даље чврсто држи свој став, а ФБиХ покушава да мијења своје ставове. Савјет министара и Министарство безбједности ће реализовати оне политике које буду ствар компромиса, а чини ми се да у овом тренутку немамо договор. Постигли смо сагласност с амбасадором ЕУ, јасно је речено да су изградњом кампа “Липа” и кампа “Циљуге”, у Тузланском кантону, и постојећег кампа “Блажуј”, задовољене потребе свих миграната на територији БиХ и да у овом тренутку нису потребни нови кампови.
Да ли сте задовољни радом свих министара у Савјету министара?
Било чији рад се може оцјењивати из једне или друге перспективе. Мислим да су нека министарства могла више, сигуран сам да смо у неким областима могли да направимо више. Али, рад тих министарстава често је блокиран унутрашњим дневнополитичким препуцавањима. Често постоји неслагање између министра и његовог замјеника, што на крају доведе до блокаде у колегијуму Савјета министара. Међутим, сви министри јесу опредијељени да раде, да покушамо да направимо екипу која ће доносити одлуке у интересу свих у БиХ. Кључна је ријеч “свих”, а не у име једног народа или једне политике.
Кад би као мандатар имали слободу да сами бирате министре, да ли бисте изабрали неког из садашњег сазива?
Сасвим сигурно. У екипи постоји много људи с богатим политичким и професионалним искуством, људи који знају и могу да раде. Наравно, ниједан од мандатара, па ни ја као предсједавајући, није у позицији да бира своје сараднике. Морамо да знамо да за Савјет министара, када је у питању предлагање министара и њихових заменика, важи делегатски систем.
