Мастиловић: Велики значај Горажданске штампарије

0
583

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да 500 година Горажданске штампарије треба обиљежити на адекватан начин и не дозволити да неко други обиљежи овај велики јубилеј.
„Нажалост, свједоци смо да све оно што заборавна српска историја и српска култура испусти, наше комшије дограбе и прогласе као своју културну баштину и своје историјско наслеђе. Не смијемо дозволити луксуз да тако велике јубилеје као што је јубилеј 500 година Горажданске штампарије не обиљежимо или препустимо некоме другом“, изјавио је Мастиловић.

Он је указао на велики значај научног скупа „Српска горажданска штампарија у свјетлу науке и културе“ са аспекта очувања традиције и културе српског народа, који се данас одржава на овом факултету.

Мастиловић додаје да српски народ, који обиљежава овако велики јубилеј, сигурно јесте један од најкултурнијих народа на овим просторима.

Он додаје да све манифестације које прате велики јубилеј Горажданске штампарије помажу да се на прави начин сачува култура и традиција, а прилика је да се цијелом свијету каже да су Срби народ који је имао своју штампарију прије 500 година на овом простору.

Он је истакао да је културни развој српског народа, нажалост, био прекинут најездом Османлија, о чему свједочи податак да је прва штампарија послије српске Горажданске штампарије Божидара Љубовића на простору данашње БиХ основана тек у другој половини 19. вијека.

„Ми смо у обавези да чувамо и његујемо своју традицију и обиљежавамо посебно важне јубилеје“, нагласио је Мастиловић.

Декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ из Фоче Владислав Топаловић рекао је да је данашњи научни скуп посвећен 500 година од оснивања Горажданске штампарије веома значајан, а да мотив браће Љубавића који су основали и радили у штампарији, није био тржишни ефекат и радозналост, него забриност за очување идентитета српског народа у тешком периоду који је тада тек наступао.

„Наши мотиви су слични, као и славних претходника прије 500 година. Конференција је само једна у низу манифестација којима обиљежавамо јубилеј уз подршку Митрополије дабробосанске, са два факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Републичким секретаријатом за вјере“, истакао је Топаловић.

Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић истакао је да је прослава 500 година српске штампарије у Горажду дио пројекта Владе Републике Српске, који су почели обиљежавати ове године са издавањем поштанске марке, изложбом графика академије, издавањем књига и завршавају великим научним
скупом.

„У току је изградња Музеја српске штампе и српске књиге у самој Сопотници. Тиме ћемо као народ дати један велики печат и својој писмености и култури и онога што су нам преци завјештали“, нагласио је Давидовић.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић каже да чињеница да је прва ћирилична књига написана у Новом Горажду у Сопотници говори да је ријеч о центру културе.

„То су нам оставили наши преци и зато треба сваки дан да радимо на томе да нашим покољењима оставимо нешто слично. То ћемо урадити тако што ћемо чувати и његовати српски језик и књижевност, писати ћирилицом, учити српску културу, историју и традицију“, додао је Кулић.

Конференцију организују Филозофски факултет Универзитета Источно Сарајево и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче са благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома.

Обиљежавање јубилеја почело је синоћ на Палама промоцијом књига Горажданске штампарије, а биће завршено сутра у Манастиру Светог Георгија у Сопотници, након Свете литургије и свечаног евхаристијског славља на мјесту гдје је радила прва штампарија у БиХ.

У Храму Светог Георгија у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин је основао прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах послије цетињске.

У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, кад је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунију.

Горажданска штампарија оставила је дубоки печат у развоју српске мудрости и духовности изражене кроз штампање Служабника /1519/, Псалтира /1521/ и Молитвеника /1523/.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here