Јавни сектор у БиХ на почетку је новог процеса реструктурирања. Посебно се то види на Електропривреди РС која се рјешава и 600 радника који су проглашени вишком. Њен генерални директор Лука Петровић за Клиx.ба отворено је говорио о многим важним питањима.
Који су главни планови Електропривреде РС за 2020. годину те главни циљеви на пољу производње и дистрибуције електричне енергије?
За Електропривреду Републике Српске 2020. бит ће година с највише пројеката и нових објеката од њеног оснивања, а предуслове за то направили смо у претходној години када смо добром организацијом у два колосијека реорганизационо – стабилизационом и инвестиционом створили предуслове да се дуго очекивани пројекти доведу у фазу реализације. У 2019. години која је финансијски била веома тешка (због испада ХЕ Дубровник, капиталног ремонта ТЕ Гацко и слабе хидрологије) урађен је огроман посао на пројектима Хидроенергетског система Горња Дрина, ХЕ Дабар, ХЕ Бистрица, ВЕ Хргуд и Соларне електране Требиње.
Изградња Хидроелектране Дабар је у великој офанзиви и овај пројект би требало да буде завршен за три-четири године. Када је ријеч о изградњи најзахтјевнијег грађевинског објекта – тунела, до сада је урађено три четвртине посла, односно од 12,150 км тунела већ је прокопано 8,5 километара. Завршени су такођер сви приступни путеви, далековод за градилишта и водоводна мрежа. У току је тендерска процедура избора извођача који ће завршити комплетан пројект по систему кључ у руке. Важан објект за ЕРС је и Хидроенергетски систем Горња Дрина који обухвата три хидроелектране ХЕ Бук Бијела, Хе Фоча и ХЕ Паунци, инсталисане снаге 187 мегавата. Садашња вриједност тог предузећа је 45 милиона КМ и ми смо потпуно спремни и за пројект изградње овог система који ћемо радити заједно с Републиком Србијом.
У току је и рјешавање процедуралних питања везано за градњу ХЕ Бистрица с извођачем из Кине с којим је МХ ЕРС потписала уговор, након чега ће почети градња електрана. Четврти сегмент је соларна електрана на Зубачком платоу у Требињу, снаге 100 мегавата. Завршена је пројектна документација, студија оправданости и експропријација, прикључак на мрежу. Очекује се комплетирање документације како бисмо могли започети радове. Такођер, потписан је уговор о изради еколошке студије о вјетропарку Хргуд, чија је инсталисана снага 48 мегавата, а крајем године очекује се избор извођача радова. Као што видите, ЕРС је опредијељен за нове објекте из обновљивих извора електричне енергије.
Када је ријеч о производњи из постојећих објеката (двије термоелектране и три хидроелектране) ЕРС је Електроенергетским билансом за 2020. годину који је усвојила Влада Републике Српске планирала производњу електричне енергије од 5.618,90 гигават-сати, што је за 11 посто више од Ребалансираног плана производње за 2019. годину.
Други дио вашег питања се односи на електродистрибутивна предузећа и њихов статус у овој години, у току је реорганизација истих, у складу с директивама Енергетске заједнице и Реформском агендом коју је усвојила БиХ. Реорганизација у дистрибутивним предузећима довест ће до раздвајања тржишних и нетржишних дјелатности, повећања ефикасности рада, смањења трошкова, агилније организације и квалитетније услуге. Такођер, ради се и на оптимизацији броја запослених, а ЕРС је у том смислу направила програм за доборовљни раскид радног односа уз исплату стимулативних отпемнина и социјално-економског збрињавања радника.
Грађани су почетком године обично у страху од повећања цијена електричне енергије, шта можемо најавити за наредни период из ове домене?
Електропривреда Републике Српске електричну енергију продаје и даље далеко испод тржишних цијена за све категорије купаца. С пословном заједницом договорено је да цијене за индустријске и велике купце постепено буду кориговане и ми ћемо временом доћи на тржишну цијену која ће нам гарантовати добре пословне резултате, а ти резултати ће нам бити основица за изградњу нових хидроенергетских објеката.
Када је ријеч о цијенама електричне енергије за домаћинства, оне су и даље најниже у региону. ЕРС је увијек показивала изузетну социјалну осјетљивост када је ријеч о цијенама електричне енергије за наше грађане, међутим, морат ћемо се убудуће водити тржишним принципима јер се околности мијењају, а нама је у интересу јака и стабилна Електропривреда која ће бити конкурентна на европском тржишту.
Док развијене земље западне Европе гасе своје термоелектране, код нас је још увијек тренд планирања градње нових или модернизације старих? Колико је Електропривреда РС спремна да прати законска ограничења која ЕУ диктира?
Електропривреда Републике Српске води своју пословну политику и планира нове инвестиције у складу с начелима и процесима одрживог развоја и одговорности према животној средини и друштву у којем дјелујемо. Располажемо огромним потенцијалима у производњи енергије из обновљивих извора и наше опредјељење је да у наредних десет година изградимо објекте инсталисане снаге хиљаду мегавата, првенствено користећи енергију вјетра и сунца, али и да боље искористимо хидропотенцијале, а то су и очекивања Енергетске заједнице. За све објекте чија је реализација у току, као и оне који су још у фази пројектних рјешења ЕРС има пуну подршку Владе Републике Српске и ресорног министарства, али очекујемо и подршку ЕУ фондова и кредитних институција. Дакле, темељ нашег пословања до 2030. године бит ће осигурање одрживог развоја, учинковита и поуздана енергија за све купце, а самим тим и за ЕРС.
Када је ријеч о тренутној производњи електричне енергије, половина произведених киловата је из термоенергије, али ЕРС трајно ради на смањењу загађења из термоелектрана и негативног утјецаја на климатске промјене. Ми смо већ улагањем у инсталацију система за одсумпоравање у Угљевику постигли ефекат смањења штетних гасова (93,5 посто смањење емисије сумпора). Коначан суд о одлуци куда даље с термоелектранама дат ће струка, али могу рећи да се размишља и о увођењу гаса умјесто мазута, што би било и финансијски исплативије и еколошки прихватљивије, али и о комбинацији горива из отпада (РДФ) до 10 процената. Не смијемо журити, рјешење које донесемо мора бити трајно, финансијски и еколошки прихватљиво, а очекујемо да ћемо коначну одлуку по питању термоелектрана моћи донијети идуће године.
Ко су највећи дужници Електропривреде РС те да ли ова јавна компанија страхује од проблема неликвидности због дуговања што је случај у Електропривреди ХЗХБ?
Највећи дужници за ненаплаћену електричну енергију су клинички центри, болнице и предузећа која се баве водоснабдијевањем, али и они сада редовно извршавају своје обавезе. У значајном проценту ради се о ненаплаћеним потраживањима ових дужника из претходног периода, која су настала претходних деценија. Како би повећала степен наплате, наша електродистрибутивна предузећа су направила репрограме потраживања за електричну енергију с великим дужницима и ушла у поступке медијације, што је дало значајне резултате. На тај начин је само Електрокрајина од 2013. године смањила дуговања за електричну енергију за више од 30 процената. Такођер, из године у годину наставља се тренд пораста наплате потраживања, као и тренд смањења дистрибутивних губитака на мрежи.
У контексту сталних критика о запошљавању у јавном сектору, колико тренутно радника запошљава Електропривреда РС, а колики број је оптималан?
Електропривреда Републике Српске је компанија стратешки важна за развој Републике Српске, која располаже једним од најзначајнијих ресурса у земљи. Како се састојимо од 11 зависних предузећа, произвођача и дистрибутера, Истраживачко-развојног центра и матичног предузећа, холдинг смо који запошљава укупно око 9.500 радника. Тај број није оптималан и већ се ради на смањивању броја запослених. У том смислу је већ више од годину на снази мјера забране запошљавања у цијелом холдингу (не односи се само на дефицитарне струке – електро и машинске инжињере и електромонтере који недостају на терену). Природним одливом (пензионисањем) у наредне три године само производна предузећа ће напустити више од 600 радника. Сем тога, у току је реорганизација електродистибутивних предузећа и према процјенама консултанта којег је ангажовала и финансира Британска амбасада, у пет електродистрибутивних предузећа вишак је 600 запослених.
Шпекулирала се да је 600 радника вишка. На који начин ће Електропривреда рјешавати тај проблем, односно да ли су тачне шпакулације о отпремнинама које ће износити и по 50 хиљада КМ?
Дакле, као што смо већ рекли, процијењени вишак запослених у дистрибутивним предузећима је 600 радника. У том смислу, управе матичног и зависних предузећа заједно су са синдикатом донијели мјерила и критерије о стимулативним отпремнинама и економско-социјалном збрињавању запослених у електродистрибутивним предузећима која се примјењују јединствено у свих пет дистрибутивних предузећа. Први позив запосленим радницима који желе да се пријаве за добровољни раскид радног односа уз остваривање права на стимулативну отпремнину је у току и завршава 21 фебруара. Пријавити се могу сви они који себе не виде у новим систематизацијама и све струке сем техничких занимања која су дефицитарна и којима неће бити дозвољен одлазак.
Важно је напоменути да је у свим електропривредама у окружењу процес реорганизације и реструктурирања дистрибутивних предузећа већ проведен и да су се скоро све суочиле с промјеном модела функционисања и вишком броја запослених. Ипак, ниједна Електропривреда у региону није на овај начин приступала проблему рјешавања прекомјерног броја радника. ЕРС је показао изузетан степен социјалне осјетљивости и у процес потпуно укључио изабране представнике радника, чији су приједлози уважени и на основу којих су сачињена јасна мјерила и критерији о стимулативним отпремнинама и економско-социјалном збрињавању запослених у електродистрибутивним предузећима.
Правилником су јасно дефинисани износи стимулативних отпремнина по години радног стажа у електроенергетском сектору. Највише отпремнине имају они који дуго раде у ЕРС, конкретно максимална отпремнина износи 50.800 КМ за запослене са 24 године стажа у систему. Најмања отпремнина с друге стране је за оне који раде три године у систему и они ће моћи да закључе радни однос уз исплату 22.000 КМ.
На овај начин ЕРС је још једном показао да је одговорна компанија и вјерујем да ће људи овим износима моћи да ријеше бројна питања, а с друге стране укупан износ за отпремнине је нешто што је за систем потпуно прихватљиво и неће га гушити.
