Лука Петровић: Градимо залог за будућност

0
410

Вјерујем да ће доћи и будуће генерације које неће прихватити да је ово наш коначан потенцијал. Већ да ће искористити и остале, како би се новим генерацијама и нашем народу омогућио развој, бољи живот и останак на овим просторима. Сви показатељи говоре да ће енергетика бити најзначајнији ресурс за будућност, и на нама је да ту прилику искористимо.

Немају сви прилику да буду дио нечег што остаје забиљежено у историји, а често ни тога нису свјесни док се то дешава. Директор Електропривреде РС нема дилеме да бројни пројекти који ће ускоро и физички постати видљиви, из темеља мијењају слику домаће енергетике, на начин да ће се то помињати у будућности. Оно што у тренутку садашњем жели да истакне јесте да је иза тога стајало неколико година рада, видљивог само у пројектним документима и процесу договарања финансијских конструкција. У полушали додаје да је лако кад се дође до тога да су проблем само паре. О ЕРС-у се доста зна, као и о пројектима које реализује, али њен директор је за неке непознаница. Зато смо интервју отворили питањем: Ко је Лука Петровић?
– Човјек који покушава да радом направи што боље резултате и у личном и у политичком и привредном и општем смислу. Моја генетика и коријени вуку ка томе да живот проведем радећи и стварајући боље услове за све са којима сам у контакту. Мој активизам је вишегодишњи, од основне и средње школе, од Војске Републике Српске, редовно завршеног Машинског факултета Универзитета у Београду, на ком сам завршио постдипломске студије. Та линија успјеха се пренијела и на мој радни ангажман, од асистента на факултету за производњу и менаџмент, преко запослења у ХЕ на Требишњици, прво у фази пројектовања, затим фази надзора над пројектовањем, у фази ревитализације и модернизације хидроенергетских постројења, те фазе инвестиција на којој сам и данас. И оно најважније, ја сам супруг и отац четворо дјеце, то је оно од чега све почиње и чему се човјек враћа.

Како сте одабрали машински факултет, каква сте очекивања имали?
– Мој покојни отац је цијели свој радни вијек радио у Индустрији алата Требиње и сматрао сам природним да и ја могу да будем везан за ту струку. Свакако да одласком прво у ВРС мислио сам да нећу никад студирати, али нисам од тог одустао, уписао сам факултет који сам након војске завршио. Наравно да је то један тежак петогодишњи факултет, са много испита, писмених и усмених, много колоквијума, лабораторијских вјежби и стручних радова, након којих сам дошао до дипломе. Мислим да сам само таквим приступом какав сам имао према једном озбиљном факултету, могао да направим резултате и у неким другим ангажманима. Један од њих је био и ангажман на мјесту градоначелника Требиња, позиција на којој сам провео двије године.

У чему је разлика кад водите један сложен систем као што је ЕРС, у односу на други начин такође сложено вођење једне локалне заједнице?
– Бити градска власт и градоначелник је један мукотрпан посао у којем је тешко измјерити резултате. Широкопојасан посао који се састоји и од социјалне политике, економске политике, од привредних активности, спорта културе, уређења града… То је нешто веома сложено и прилично заморно. Ја се чудим појединим начелницима који могу да буду више од два мандата на тим позицијама. Мислим да није реално доносити нове резултате након два мандата. Што се тиче Електропривреде, то је за мене сигурно лакши посао, јер је ријеч о систему који је уже стручан. Пошто сам завршио технички факултет и имам техничке резоне, радио сам у хидроелектранама и знам шта су инвестиције, мислим да сам фокус свог дјеловања у ЕРС-у усмјерио у једину праву тачку, а то су инвестиције. Инвестиције значе нову вриједност, нове пројекте и нове објекте.

Како изгледа данас улазити у нове пројекте у енергетском сектору?
– И у данашње вријеме када нема кадрова за развој пројеката, за извођење, за пројектовање и за надзор на овим пословима, мислим да смо урадили право мало чудо у ЕРС-у у протекле четири године. А то је да смо успјели да проведемо путем такмичарског дијалога поступак одабира ИПЦ+Ф извођача радова на ХЕ Дабар. Прву фазу пројекта, изградњу доводног тунела дужине 12 километара је Интеграл Инжењеринг уговорио за 110 милиона КМ и ти радови ће бити завршени током ове године. У првој фазу су били још и пројекти приступних путева, електроснабдијевања, водоснабдијевања и припремних радова за остале пројекте. Друга фаза је уговор са компанијом Гезуба из Кине, који је уговорен за 222,83 милиона еура, од чега је 85 одсто одобрила кинеска Еxим банка кредитним аранжманом. То је једини пројекат у енергетици таквог типа који се ради на Балкану у задњих 30 година. Други пројекат који смо обезбиједили је систем од три хидроелектране на Бистрици снаге 39,5 мегавата. Такође смо уговорили извођача Авик компанију из Пекинга, те смо платили 30 одсто аванса од 102 милиона еура, и наравно остатак плаћамо по приспјећу следећих обавеза. То је такође сложен хидроенергетски пројекат који се састоји од шест градилишта. Бране на Бистрици су узводно од машинских зграда, тако да се за сваку електрану гради брана, доводни тунел и машинска зграда.

Овде можемо набројати карактеристике осталих пројеката, пошто их је неколико у различитим фазама реализације. О којима је ријеч?
-Трећи пројекат је ХЕ Мрсово, снаге 36,8 мегавата. Лим је хидролошки најпогоднија ријека у БиХ. Њен просјечни проток годишње је 110 метара кубних воде у секунди, што је огроман проток за ријеку која се не одликује неком посебном дужином. Објекат који се гради ће бити на територији Српске, да би се то постигло одустали смо од пројекта ХЕ са 45 МW, како акумулација не би прелазила границу са Србијом. Ту смо концесију жељели и откупили смо је од компаније Цомсар. Та електрана ће се по вишегодишњим процјенама кретања цијене струје, исплатити за седам до осам година.

Њу ће реализовати предузеће “Електропривреда РС Обновљиви извори енергије” из Љубиња. Ту запошљавамо квалификоване кадрове који могу да воде инвестиције у енергетском сектору. Наравно да ће тај пројекат имати бенефите за општину Рудо, добиће концесионе накнаде, а биће ангажована домаћа оператива на градњи објекта, а произведена енергија остаје у портфолију ЕРС-а. Почетак радова се очекује на јесен ове године, након што се заврше одређене припремне и истражне радње на локалитету акумулације и бране. Четврти пројекат је ХЕ Бук Бијела, чијих 80 одсто власништва је припадало ХЕ на Дрини, и ЕРС је њихов удио откупила, заједно са документацијом о свему што је рађено у вези са овим пројектом. То смо уложили у заједничку фирму са Електропривредом Србије, гдје је она већински власник – 51 одсто, док ЕРС има 49 одсто. Очекујемо закључење уговора о извођењу главних радова на електрани, док су припремни радови који обухватају управну зграду и градилишно насеље за 350 радника, у завршној фази. Тај концепт ХЕС Горња Дрина садржи још двије електране ХЕ Фоча и ХЕ Паунци, које се неће радити док се не изврше све испитне, истражне и пројектне радње. Бук Бијела је снаге 93 мегавата, а инвестициона вриједност је око 220 до 240 милиона еура, што зависи од промјена цијена материјала на тржишту.

Преостала два пројекта припадају нешто новијим технологијама чисте енергије из вјетра и сунца?
– Тако је, ту је пројекат соларна електрана Требиње 1 снаге 73 мегавата, која ће се градити у аранжману са мађарском компанијом Лугос Ренеwбле. У процедури је обезбјеђење финансијских средстава ЕРС-а као мањинског оснивача са 30 одсто, а дио који су Мађари откупили да би постали власници 70 одсто, ми ћемо уложити у финансијску конструкцију овог пројекта. Он ће се радити са бифацијалним соларним панелима, на најбољем локалитету, то су Зубци, мјесто на висини од 600 метара надморске висине, гдје је највећа инсолација у БиХ, а нема врућине у мјери која би успоравала систем соларне електране. Направили смо повољан аранжман тиме што смо дугорочно откупили енергију са те електране у износу од 108 ГW електричне енергије годишње, по цијени 51 еуро по мегават часу. Нема таквог објекта на свијету, који би продао ту електричну енергију по тој цијени, и свакако да се очекује пуштање у рад у септембру 2024. Шести објекат је вјетропарк Хргуд. Финансијску конструкцију је обезбиједила њемачка КФW банка у износу од 60 милиона еура. Припреме на оваквом пројекту, који је први те врсте код нас, биле су веома опсежне, а процедуре КФW банке су успорене и са много комуникације. Након избора тендер агента, одабира консултаната од стране банке, одабира имплементационог консултанта, а то се све дешава у вријеме пандемије, ми смо дошли у фазу да се ради главни пројекат за вјетропарк и очекујемо да ће на прољеће 2024. почети радови, а да ће на мрежи бити у јесен те године.

Кад подвучемо црту, шта Република Српска добија са ових шест пројеката?
– Кад завршимо те пројекте, ЕРС ће имати 1300 ГW часова нове енергије у систему, што представља 30 процената од постојеће енергије коју имамо. Инвестициона вриједност ових уговорених пројеката је 1,4 милијарде марака, и то је нешто што смо успјели за последње четири године. Ти пројекти ће бити готови у року од годину и по до три и по године, и они су залог за будућност. Будуће генерације ће сигурно знати колико је било важно што смо се одлучили на тако важан корак јачања саме Електропривреде и Републике Српске. Зато мислим да је то најзначајнији резултат, не само мене, већ групе људи који учествују на реализацији свих ових пројеката.

Споменули сте да нема довољно кадрова за све све пројекте које реализујете. Како их створити?
– Нестало је кадрова који могу да раде развој, надзор и извођење оваквих објеката, зато посебну захвалност дугујемо према неколико десетина момака и дјевојака. Они су овим пројектима посветили своје викенде и продужено радно вријеме, све у жељи да што прије дођемо до реализације. Њихове каријере ће у будућности бити значајне, јер ће они бити прекаљени кадрови за инвестиције у енергетици. То што ћемо изградити нове објекте и добити нову енергију неће бити наш једини резултат. У истом рангу је и то што ћемо једини на Балкану имати 30 до 50 нових кадрова који ће моћи градити објекте у другим државама. Вјерујем да ћемо и ми наставити са развојем са нашим енергетским потенцијалима и убијеђен сам да ће се у наредних 50 година направити још доста енергетских објеката, уколико се будуће гарнитуре власти буду опредијелиле да производе а не да троше. Кад по садашњој цијени струје израчунамо споменутих 1300 ГW енергије, годишњи приходи ће бити повећани за 300 милиона КМ. То је новац којим ће те инвестиције бити отплаћиване, други дио за плате и обавезе предузећа која их одржавају, а трећи дио ће остати за инвестиције у нове пројекте. Неки од потенцијала су сигурно ријека Босна, ХЕ Билећа, вјетропарк Доња Трусина, соларна електрана Требиње 2, као и потенцијал средње и доње Дрине, гдје постоји сагласност Србије и БиХ да се тај потенцијал искористи.

Какав је однос оног што се улаже у нове објекте спрам оног што се мора уложити у ремонт постојећих објеката?
– Инвестиције у термоелектранама, у смислу ревитализације, све су теже, јер банкарски сектор не жели да финансира пројекте који имају одређену емисију штетних гасова и честица. Због тога ми морамо доћи до свог потенцијала који ћемо издвојити из инвестиционог циклуса и преусмјерити у одржавање погонске спремности првенствено постојећих термоелектрана, јер сматрам да имамо три хидроелектране у “доброј кондицији”, које могу наставити производњу уз пратеће ревитализације. Ми дефинитивно имамо захтјеве енергетске заједнице за декарбонизацијом, али знамо и да је усљед енергетске кризе, једна Њемачка “пробудила” старе термоелектране и руднике, и они повећавају емисију. Све ово што смо говорили око инвестиција иде у смјеру да имамо нашу енергију и да у будућности не купујемо од других. Политика око емисија угљендиоксида се мијења, али ће цијене на квоте емисија морати да се плате. Али ми који толико снажно улажемо у обновљиве изворе енергије, очекујемо да ћемо наплатити одређене зелене сертификате и тако плаћати накнаде за емисије угљендиоксида које нас следују.

Тема једног од панела Самита енергетике у Требињу јесте дигитализација у енергетици, увођење паметних бројила… Шта нас очекује на овом плану?
– Морамо да пратимо трендове који ће неумитно доћи. Један од њих је дигитализација у енергетици и такозвана паметна енергетика. То значи да сваки потрошач у РС и произвођач буде умрежен у један софтвер који ће сабирати и контролисати и потрошњу и производњу домаћег конзума и код снабдјевача. Мислим да има доста простора да се напредује у том сегменту, поготово јер ћемо имати много извора обновљиве енергије које ће бити тешко балансирати и одржавати њихову стабилност. Вјетроелектране производе енергију ноћу кад је нам не треба толико. Исто тако, дању се производи више из соларних електрана. Да би се све то балансирало, паметна енергетика неће моћи без батеријских система, који ће бити све актуелнији у будућности. Складиштење енергије неће служити за чување енергије, већ за паковање дневних дијаграма потрошње. Заправо, све мање имамо дневни дијаграм, већ секундни и у западној Европи се у секундама купује и продаје енергија, а ми тренутно балансирамо енергију на 15-минутном нивоу. Што прије дођемо у фазу да радимо у секундама, нећемо морати давати новац из нашег система ономе ко је уредио свој систем, јер ми нисмо уредили свој. Врло је важно да формирамо један цијели одјел који ће се бавити овом паметном транзицијом у енергетском сектору, са аспекта инвестиција у сегменту обновљивих извора, јер ако се не будемо спремили, плаћаћемо цехове наше неактивности. Морамо се у овој години опредијелити за уградњу паметних бројила, а она не служе само за даљинско читање, већ бројила која имају пратећу опрему за потпуну контролу и потрошње и производње у балансној групи. Вјерујем да ће нам за тај процес требати минимум три године.

Ушли сте у пројекат субвенционисања соларних плоча за домаћинства, чиме масовније добијамо комбинацију произвођача и потрошача. Јесте ли задовољни одзивом и колико је наш законски оквир прилагођен томе?
– Кад говоримо о просумерима, РС је у предности јер има добар закон о произвођачима енергије из обновљивих извора, затим закон о електричној енергији, тако да немамо препрека за инсталацију соларних панела на кућама. Пошто се тај посао не исплати радити у властитој режији, ми смо се одлучили да субвенционишемо изградњу таквих система. Грађани би платили половину пројекта, а заузврат би имали 25 година енергетске самосталности. Поред промоције у медијима и ангажовања агената који су обилазили домаћинства, добили смо мали број пријава. Очекивали смо око 50.000, а добили сам око 5.000 пријава. Ми ћемо обићи те пријаве и утврдити могућности реализације. Паралелно са тим, тражимо извођача радова и вјерујем да ћемо следеће године имати у функцији тих 5.000 домаћинстава са властитом енергијом. Та домаћинства ће 25 година имати бесплатну енергију, неће плаћати ни енергију, ни мрежарину, већ ће првих 10 година плаћати 50 одсто вриједности те електране, а то ће бити ниже него рачун који тренутно плаћају. Након 10 година, они 15 година имају нула трошкова. При томе, моћи ће повећати потрошњу за око 20 одсто, у том омјеру бити комотнији што се тиче потрошње, а и даље ће то бити из њихових извора, дакле бесплатно.

На Самиту енергетике у Требињу биће ријечи и како се регион може позиционирати на енергетској мапи свијета. Која су ваша прва запажања на ту тему?
– Чудим се земљама које дају концесије приватним компанијама, без обавеза за испоруку енергије за домаћу привреду и становништво, а знајући да су претежно увозници енергије. Моје мишљење је да је веома важно да све земље у окружењу морају прво напунити свој производни портфолио, да дођу у фазу извоза, а онда да дају концесије приватним компанијама. У супротном, мораће куповати енергију тих компанија по драстично већим цијенама, које неће моћи фактурисати грађанима. Словенија 30, Хрватска више од 20, Мађарска увози 30 одсто струје, Црна Гора је избалансирана, ХЗХБ такође увози, Електропривреде РС и БиХ су извозници… Србија са отварањем ТЕ Костолац неће бити зависна од увоза. Енергетика је будућност, 21. вијек ће бити вијек енергије и хране. Ми још много тога треба да урадимо да пољопривредне површине искористимо за производњу хране, а на добром смо путу да будемо енергетски независни дужи низ година. Такође, мишљења сам да мале електране испод једног мегавата не требамо правити, јер тиме само кваримо водотокове, а не добијамо одговарајући ефеката у производњи. Ми више не субвенционишемо приватне произвођаче, дијелом и због тога што су цијене на тржишту сада много веће од оног што смо ми давали.

ДОДАТНИ ПОСЛОВИ
Развојни планови РС су и да створимо дирекцију за енергетску ефикасност, а то значи и уштеду јефтинопласиране енергије. Важни су пројекти енергетске ефикасности јавних установа, а ми можемо радити у том дијелу развојем обновљивих извора. Једна од идеја јесте да уграђујемо соларне електране на јавним институцијама у РС, чиме ће оне смањити своје рачун за струју и имати енергетску одрживост. Такође, наше депоније откривке на двије електране можемо привести намјени тако да ту не буде само хумус, већ а то буду површине за нове соларне електране. Потенцијал је и изградња фабрике гипсаних плоча у Угљевику, заједно са кинеским партнерима, јер у процесу одсумпоравања имамо доста гипса као нуспроизвод. Такође, раније су биле рађене студије за изградњу цементаре у Гацку. Тај потенцијал због великих количина лапорца треба искористити у будућности. То су споредни ефекти у нашем систему, а потребни су нам кадрови да би развијали ове сегменте, и како би дошли до нових прихода.

ЦРНА ГОРА И ХРВАТСКА
Имамо братске и пријатељске односе са ЕПЦГ и усагласили смо бројне ставове по питању блиске сарадње на техничком нивоу. Они су заинтересовани за изградњу ХЕ Бока – Суторина. Ми имамо незавршене рачуне са Хрватском око ХЕ Дубровник 1, и ХЕП је изразио жељу да се настави са изградњом Дубровник 2. Ту смо у некој врсти раскорака и већ су активне израде студија оправданости и једне и друге пројектне варијанте. Она која се потврди да је боља за Републику Српску, ми ћемо је предложити Влади РС. То ћемо знати до краја ове године.

ПАРТНЕРИ
Свака Електропривреда мора да има тим правника, економиста и техничких лица. Импресионирало ме је кад сам видио да наш мађарски партнер Лугос Ренеwбле има у потпуност развијене све те секторе. Кад говоримо о домаћим компанијама, не могу да не истакнем Интеграл инжењеринг, компанија која је завршила све пројекте које је започела код нас. Важно је да одрже тај систем на високом нивоу, јер они могу да раде објекте и ван РС. Градећи инвестиције у нашем систему су направили низ озбиљних кадрова који могу да изводе радове у хидротехници, што не може да ради ни једна компанија са Балкана. Наравно да има и других компанија са којима сарађујемо, али ове двије које сам поменуо се истичу тиме што су опредијељене да инвестиције завршавају у властитој режији, а не путем подизвођача.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here